Godina 1988 (MCMLXXXVIII) bila je prijestupna godina koja počinje u petak (link pokazuje kalendar).

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - SFRJ je nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1988-89.
• 2. 1. - Potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Kanade i SAD, na snazi od sledeće godine (Meksiko se pridružuje 1994, → NAFTA)
• 4. 1. - Dio konstrukcije mosta na Poljičkoj ulici u Splitu se odvojio od potpornih stupova i srušio nekoliko centimetara ispred autobusa koji je stajao na stanici usmrtivši troje prolaznika.^[1]
• 3. 1. - Slobodan Milošević lakše povređen u saobraćajnoj nezgodi kod Šimanovaca.
• 6. 1. - Srećko Badurina posvećen u Rimu za šibenskog biskupa (do 1996).
• 7. 1. - Predsedništvo SR Srbije pokrenulo inicijativu za promenu ustava Srbije.
• 7 - 8. 1. - Afgansko-sovjetski rat - Bitka za brdo 3234, sovjetski padobranci se odbranili od mnogobrojnijih mudžahedina u provinciji Paktija.
• 8. 1. - Završena i treća jedinica nuklearke Palo Verde u Arizoni - sa 32.340 GWh neto proizvodnje (2017), najveća elektrana u SAD.
• 9. 1. - Jak zemljotres kod Tirane, osetio se u delovima Jugoslavije.
• 10. 1. - Okončana je operacija Magistral, Opkoljeni Host je deblokiran ali kada se vojska povukla krajem meseca, mudžahedini su nastavili opsadu.
• 11. 1. - Prva Intifada: štrajk palestinskih trgovaca u gradovima, barikade u selima, značajna izraelska represija.
• 13. 1. - Umro predsednik Republike Kine/Tajvana Chiang Ching-kuo, nasleđuje potpredsednik Lee Teng-hui (do 2000).
• januar - Nakon 16 meseci lutanja, teretni brod Khian Sea izručio 4.000 tona toksičnog otpada na Haiti.
• januar - U SSSR se feljtonski objavljuje roman "Doktor Živago".
• januar - Radio Slobodna Evropa feljtonizira knjigu "Crveni horizonti" prebega iz Securitatee gen. Iona Mihaia Pacepe: rumunske ulice su navodno puste tokom emisija, a direktor programa Vlad Georgescu umire od raka kasnije tokom godine, navodno ozračen od tajne službe^[2].
• 16. 1. - Prva slaninijada u Kačarevu.
• 16. 1. - U Bugarskoj osnovano Nezavisno društvo za zaštitu prava čoveka.
• 16. 1. - Carapintadas: nova pobuna potpukovnika Alda Rica koji se protivi suđenjima za Prljavi rat u Argentini (još jedna slična u decembru).
• 17. 1. - Ponovljeni izbori na Haitiju, Leslie Manigat izabran uz odziv manji od 10%.
• 27. 1. - Australija uvela prve plastične novčanice povodom 200-godišnjice naseljavanja.
• 29. 1. - SFRJ i Italija potpisale memorandum o razumevanju, trogodišnji program saradnje i razvoja po kome će Italija dati 417 miliona dolara pomoći i kredita^[3].
• 30 - 31. 1. - Mateja Svet pobedila u veleslalomu i slalomu na Kranjskoj gori.
• 31. 1. - Nedeljnik "Špigel" objavljuje tekst telegrama koji bi doveo u vezu austrijskog predsednika Kurta Waldheima sa ratnim zločinima u Jugoslaviji, ali komisija istoričara koja se bavi njegovim slučajem ne može naći original telegrama.
• 31. 1. - U Jugoslaviji zabeležen 21 slučaj AIDS^[4], u aprilu se pominje 34, u septembru 40.

Februar/Veljača

• 4. 2. - Nikolaj Buharin rehabilitovan, kasnije tokom godine posmrtno vraćen u Akademiju nauka i partiju, tokom godine rehabilitovani još neki stari boljševici.
• 5. 2. - Sud na Floridi optužio vojnog diktatora Paname Manuela Noriegu za trgovinu drogom, SAD sledećeg meseca uvode sankcije (→ Invazija SAD na Panamu 1989/90).
• 9. 2. - Velike poplave i klizišta u državi Rio de Janeiro, 300 mrtvih.
• 10. 2. - Jugoslovenska komisija istoričara i eksperata izjavljuje da je telegram koji povezuje Valdhajma sa ratnim zločinima falsifikat^[5][6].
• 12. 2. - Incident u Crnom moru: sovjetska fregata Bezzavetni namerno udarila u američku krstaricu USS Yorktown koji je tvrdila pravo nevinog prolaza kroz sovjetske vode.
• 12. 2. i 19. 2. - Brojevi 8 i 9 "Mladine": uvodnik "Mamula Go Home" kritikuje prodaju oružja gladnoj Etiopiji, a sledeći broj izveštava o navodnoj upotrebi regruta za gradnju vile Branka Mamule, saveznog sekretara narodne odbrane, u Opatiji.
• 13 - 28. 2. - Zimska olimpijada u Kalgariju, medalje za Jugoslaviju: Mateja Svet srebrna (alpsko skijanje), Muški tim u skijaškim skokovima - srebrna, Matjaž Debelak bronzana (pojedinačno skijaški skokovi).
• 14. 2. - Požar u Biblioteci Akademije nauka SSSR u Lenjingradu, uništeno između 300 i 400 hiljada knjiga od 12 miliona; 3,5 miliona jedinica je nakvašeno ali je većinom spašeno.
• februar-april - Iračko-iranski rat: peti i najjači "Rat gradova", Iračani ispaljuju rakete na 37 iranskih gradova, a Iranci uzvraćaju.
• 17. 2. - Eksplozija auto-bombe ispred banke u Oshakatiju na severu Namibije, 27 mrtvih, Južna Afrika i SWAPO se međusobno optužuju.
• 19. 2. - Egipat traži od Jugoslavije izručenje Halida Abdela Nasera, sina pokojnog predsednika, pod optužbom da je finansirao grupu koja je napadala američko i izraelsko diplomatsko osoblje.

• 20. 2. - Regionalni sovjet Nagorno-Karabaha glasa za priključenje Jermenskoj SSR.
• 21. 2. - Prikazana poslednja od 16 epizoda TV serije "Vuk Karadžić".
• 21. 2. i 23. 2. - Dva Samijeva spektakularna bekstva iz beogradskog zoo-vrta.
• 22. 2. - Sukob u Askeranu: u Nagorno-Karabahu ubijena dva Azera - začetak rata u Nagorno-Karabahu između Jermena i Azerbejdžanaca; sledi mu Sumgaitski pogrom nad Jermenima 27. 2..
• 24. 2. - Hustler Magazine v. Falwell - Vrhovni sud SAD staje na stranu časopisa Hustler, Prvi i Četrnaesti amandman sprečavaju naknadu za duševne boli zbog karikature, parodije ili satire koju razumna osoba ne bi protumačila kao stvarne.
• 26. 2. - U Beogradu završen prvi skup ministara inostranih poslova balkanskih zemalja (Jugoslavija, Albanija, Bugarska, Grčka, Rumunija, Turska), prvi takav susret od početka 2. svetskog rata. Inicijativa za zabranu nuklearnog i hemijskog oružja na Balkanu.
• 27. 2. - JAT-ov avion Boeing 727-200 iznajmljen turskoj avio-kompaniji udario u planinu na Kipru - poginulo 7 članova jugoslovenske posade i 15 putnika.
• 27. 2. - Izraelac Mordechai Vanunu osuđen na 18 godina zatvora zbog otkrivanja nuklearnog programa te zemlje, od čega će 11 provesti u samici.

Mart/Ožujak

• 3. 3. - Rumunsko Nacionalno veće pokreće program Sistematizacije koji podrazumeva da se do 2000. poruši polovina od 14.000 sela; hiljade etničkih Mađara beže u Mađarsku^[7][8].
• 3. 3. - Spajanjem Liberalne i Socijaldemokratske partije u Britaniji nastaju Liberalni demokrati (naziv od oktobra 1989), sledećeg jula lider postaje Paddy Ashdown (do 1999).
• 6. 3. - Operacija Flavius: SAS-ovci ubili trojicu pripadnika IRA-e na Gibraltaru - trebalo je da ih uhapse jer su pripremali bombu.
• 8. 3. - Porodica Ovečkin, majka i 11-oro dece, otela avion kako bi pobegli iz SSSR - u napadu specijalaca poginula četiri taoca, petoro Ovečkinih izvršilo samoubistvo.
• 13. 3. - Japanska ostrva Honshu i Hokkaidō povezana tunelom Seikan, dužine 53,85 km, od čega 23,3 ispod mora.
• 13. 3. - Članak Nine Andrejeve "Ne mogu se odreći principa" u "Sovjetskoj Rosiji": kritika Gorbačova i perestrojke - otkriveni konzervativni otpori promenama, strah liberala do odgovora u "Pravdi" 5. aprila.
• 14. 3. - Mihail Gorbačov stigao u petodnevnu posetu Jugoslaviji (Beograd, Ljubljana, Dubrovnik), potpisan dokument o poštovanju "jednakih prava i jednake sigurnosti" svih država (nemešanje u unutrašnje stvari drugih država), poziva na ujedinjenu Evropu s manje naoružanja.
• mart - Iračko-iranski rat: iransko-kurdske ofanzive prema Sulejmaniji i brani Darbandikhan.
• 16. 3. - Hapad otrovnim gasom na Halabdžu, Sadamov genocidni napad na domaće Kurde u gradu koju su nedavno zauzeli Iranci.
• 16. 3. - Afera Iran-Contra: optuženi su potpukovnik Oliver North i kontraadmiral John Poindexter.
• 16. 3. - Napad na groblju Milltown u Belfastu: militantni unionista napao pištoljem i bombama okupljene na sahrani trojice pripadnika IRA, ubijeno troje, šezdeset ranjenih.
• 17. 3. - Operacija Golden Pheasant: američko pojačanje honduraskoj vojsci, nakon što su nikaragvanske trupe ušle u Honduras protiv kontraških pozicija.
• 19. 3. - "Ubistvo kaplara" u Belfastu: dvojica britanskih kaplara ubijena nakon što su se uvezli u pogrebnu povorku ubijenih tri dana ranije.

• 20. 3. - Eritrejski rat za nezavisnost: Eritrejci odneli važnu pobedu kod Afabeta.
• 23. 3. - Angolski građanski rat: okončana sedmomesečna Bitka kod Cuito Cuanavalea - obe strane tvrde da su pobedile, levičari iz FAPLA imaju više mrtvih.
• 23. 3. - Nikaragvanska vlada i kontraši potpisali sporazum u Sapoi: primirje i neki ustupci kontrašima, sporazum propao posle nekoliko meseci^[9].
• 24. 3. - U kooperaciji sa Genexom, otvoren restoran Mekdonalds na beogradskoj Slaviji, prvi u Jugoslaviji i nekoj socijalističkoj zemlji, stotine ljudi u redu^[10].
• 25. 3. - Demonstracija svećama u Bratislavi - prva javna demonstracija u Čehoslovačkoj od 1969.
• 29. 3. - U Parizu ubijena aktivistkinja Afričkog nacionalnog kongresa Dulcie September.
• 30. 3. - U Mađarskoj osnovan Fidesz (Savez mladih demokrata), u početku liberalna partija.

April/Travanj

• 7. 4. - Umro Hamdija Pozderac, bivši potpredsednik Jugoslavije.
• 10. 4. - Eksplozija skladišta oružja u kampu Ojhri kod Rawalpindija u Pakistanu, 93 mrtvih.
• 10. 4. - Između japanskih ostrva Šikoku i Honshu otvoren Veliki most Seto, niz od šest mostova i pet vijadukata dužine 13,1 km.
• 11. 4. - 60. dodjela Oscara: najbolji film je "Posljednji kineski car", ukupno devet nagrada od isto toliko nominacija; Moonstruck tri nagrade od šest nominacija.
• 14. 4. - Rat u Avganistanu: Ženevski sporazum između afganistanske vlade i Pakistana, uz SAD i SSSR kao garantore - određeno povlačenje sovjetskih trupa do februara 1989, zabranjeno slanje oružja ali obe strane to krše.
• 14. 4. - Operacija Earnest Will: američka fregata USS Samuel B. Roberts (FFG-58) naletela na minu u Persijskom zalivu.
• april - Militanti na čelu sa Vojislavom Šešeljom prekinuli beogradsko predavanje ekonomiste Branka Horvata, zbog njegovih stavova o kosovskom pitanju^[11].
• 16. 4. - U Tunisu ubijen Abu Džihad, komandant vojnog krila Fataha - Izrael ga optuživao za eskalaciju nasilja u Prvoj Intifadi.
• 16. 4. - Crvene brigade u Italiji ubile senatora Ruffillija, savetnika premijera de Mite.
• 17. 4. - Operacija Ramadan Mubarak ili Druga bitka za Fao: Iračani proterali Irance sa poluostrva u Šat al-Arabu uz pomoć hemijskog oružja. To je prva od pet Operacija Tawakalna ala Allah (Verovali smo u Boga), uspešnih iračkih ofanziva do jula.
• 18. 4. - Operacija Praying Mantis, odmazda za štetu na na Samuel B. Robertsu: američka mornarica potopila pet iranskih plovila uz 56 ubijenih i uništila dve naftne platforme.
• 22. 4. - Sporazum Jugoslavije i komiteta banaka-kreditora kojim je obuhvaćeno 6,5 milijardi dolara dugova bankama (reprogram u vidu 18-godišnjeg kredita sa grejs periodom od 6 godina na glavnicu).
• 22. 4. - 5. 5. - Talačka kriza na francuskoj Novoj Kaledoniji, nacionalisti ubili četiri žandarma.
• 25. 4. - Počinju prolećni štrajkovi i demonstracije u Poljskoj - za desetak dana su ugušeni intervencijom snaga reda.
• 25. 4. - Ivan Demjanjuk prvi put osuđen u Izraelu za holokaust - na smrt, ali vrhovni sud će ukinuti presudu.
• 26. 4. - U Beogradu ustanovljena književna nagrada "Meša Selimović", prvi dobitnici Dubravka Ugrešić ("Forsiranje romana rijeke") i Milorad Pavić ("Predeo slikan čajem").
• 28. 4. - Aloha Airlines Flight 243 uspeo da sleti na Havajima nakon što mu je otpalo nekoliko metara trupa.
• 30. 4. - Pesma Evrovizije u Dablinu: pobeđuje Celine Dion za Švajcarsku, Srebrna krila ("Mangup") šesti.
• april-maj - Libanski građanski rat: sukob između Hezbolaha i pokreta Amal u Bejrutu, Hezbolah zauzima 80% šiitskih područja grada.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Datum izdanja novčanice od 50.000 dinara (zelena, lik devojke i Dubrovnik).
• 1. 5. - Predsednik Predsedništva Lazar Mojsov otvorio Staru Budvu, koja se obnavljala od potresa 1979.
• 1. 5. - InterCity-Express postigao brzinski rekord na specijalnoj deonici između Fulde i Würzburga, 406,9 km/h.
• 4. 5. - Katastrofa PEPCON - ogromna eksplozija u fabrici raketnog goriva u Henderson, Nevada.
• 7. 5. (ili 8. 5.?) - Održan prvi Beogradski maraton - pobednici Rifat Zilkić i Radisavka Račić (23 km).
• 8. 5. - Osnovan Demokratski savez, prva opoziciona partija u SSSR.
• 10. 5. - Afera Agrokomerc: pročitana optužnica protiv Fikreta Abdića , Hakije Pozderca i još 23^[12] - menice bez pokrića u vrednosti od milijardu dolara, pominje se mogućnost smrtne kazne.
• 10. 5. - Štrajkuje 3.000 radnika prištinske građevinske firme "Ramiz Sadiku", traže se martovska i aprilska plata i povišica od 100%.
• 10. 5. - Zaplenjen ceo tiraž "Mladine" zbog članka "Noć dugih noževa", koji je najavljivao hapšenja u Sloveniji.
• 11. 5. - FK Borac Banja Luka osvojio Kup Maršala Tita (jedini drugoligaš koji je to uspeo).
• 13. 5. - Vijetnamski politbiro usvojio rezoluciju br. 13 o inostranoj politici: proširiti odnose, okončati embargoe, privući strane investicije. U toku je povlačenje vijetnamskih trupa iz Kampućije.
• 14. 5. - Savezna skupština podržala Savezno izvršno vijeće Branka Mikulića, što otvara put za sporazum sa MMF^[13]. Mikulić odbacuje pozive za ostavku iz Slovenije i Hrvatske zbog loše ekonomske situacije.
• 15. 5. - Raif Dizdarević dolazi na čelo Predsedništva SFR Jugoslavije nakon Lazara Mojsova.
• 15. 5. - Počinje povlačenje Sovjeta iz Afganistana.
• 16. 5. - Rekonstrukcija Saveznog izvršnog veća, gen. Veljko Kadijević postaje savezni sekretar za narodnu odbranu nakon adm. Branka Mamule (do 1992).
  • SIV uvodi ograničenje uvećanja plata, u skladu sa sporazumom sa MMF (stand-by kredit od 430 mil. dolara); prethodnog dana Skupština donela i zakon kojim se smanjuje javna potrošnja. Ovo izaziva nove štrajkove, npr. marš rudara iz Tuzle do Savezne skupštine krajem meseca^[14].

• maj - Perestrojka: stupa na snagu Zakon o kooperativama, po prvi put od Nove ekonomske politike 1920-tih dozvoljeno privatno vlasništvo u preduzećima.
• maj - Gilgitski masakr: ugušena pobuna šiita na severu Pakistana, u čemu je učestvovala i oružana grupa na čelu sa Osamom bin Ladenom.
• svibanj - U Zagrebu otvorena Vojna bolnica, kasnija Klinička bolnica Dubrava.
• 22. 5. - János Kádár se povukao sa čela Mađarske radničke socijalističke partije, sledi Károly Grósz (do 1989). Mađarska je u ekonomskim problemima, ove godine je olakšano putovanje na zapad.
• 24. 5. - Section 28: u Velikoj Britaniji zabranjena promocija homoseksualnosti - povučeno 2000. u Škotskoj i 2003. u Engleskoj i Velsu.
• 25. 5. - U Beogradu održan poslednji Slet mladosti (poslednja štafeta nošena prethodne godine).
• 25. 5. - Skupština SR Srbije donela Zakon o zabrani pušenja u javnim i radnim prostorijama.
• 26. 5. - Predsedništvo SFRJ demantuje pisanje "Mladine" da je vojska planirala puč i hapšenje nekih intelektualaca u SR Sloveniji prošlog marta.
• 27. 5. - Somalilandski rat za nezavisnost: gerila pokreće Hargeisa-Buraosku ofanzivu - Burao pada danas a Hargeisa do 1. juna. Vladine trupe vrše masovnu pljačku i ubijanje, oba grada su razorena u artiljerijskom i avionskom bombardovanju vlade.
• 28. 5. - SIV najavljuje ostatak paketa mera: kontrola plata, uklanjanje kontrole sa nekih uvoznih artikala i većine cena (što izaziva nezadovoljstvo radnika) - ovo je uslov da MMF reprogramira dugove i dâ nove kredite. Dinar devalviran 23,9%^[15].
• 29 - 31. 5. - Konferencija SKJ: kritika rukovodstva jer ekonomska kriza podriva autoritet partije (zaduženost 21 mlrd. dolara, inflacija 170%, nezaposlenost 15%, životni standard pao 40% od 1980). CK SKJ dobio ovlašćenje da sazove vanredni kongres i zameni rukovodstvo ako se ekonomske reforme ne sprovedu brzo^[16].
• 29. 5. - 3. 6. - Moskovski samit: Gorbačov i Regan finalizuju Ugovor o nuklearnim snagama prelaznog dometa (INF); Regan se 31. 5. obraća studentima.

• 31. 5. - Janez Janša, član predsedništva Socijalističke omladine u Sloveniji i saradnik "Mladine", pritvoren u Ljubljani pod optužbom "odavanja vojne tajne", kao i zastavnik Ivan Borštner. Novinar David Tasić uhapšen 4. juna, svi su predati vojnom sudu.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - SIV podneo Skupštini paket "radikalnih" protržišnih mera (slobodne cene, profitni motiv, akcije, likvidiranje preduzeća u stečaju).
• 3. 6. - Štrajk u pamučnoj industriji "Đuro Salaj" u Mostaru protiv vladinog dekreta o ograničenju plata.
• 4. 6. - Arzamaska železnička katastrofa: eksplodirala tri vagona sa 120 tona eksplozivnih materija, 91 poginuli.
• 6. 6. - Predsedništvo SK Slovenije traži od vojnog suda da opravda optužbe protiv uhapšene trojice.
• 10. 6. - "Pevajuća revolucija", masovne pevačke demonstracije u Estonskoj SSR.
• 11. 6. - Na Wembleyju održan veliki koncert povodom predstojećeg 70. rođendana Nelsona Mandele.
• 11. 6. - Operacija Mount Hope III: Amerikanci pokupili u Čadu helikopter sovjetske izrade Mil Mi-24, zaostao iz konflikta sa Libijom.
• 12. 6. - Završeno Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu: Crvena Zvezda poen ispred Partizana, u Kup UEFA idu još Velež i Dinamo (Zg).
• 12. 6. - Parlamentarni izbori u Francuskoj 1988 na kojima pobjedu odnosi lijevi blok na čelu sa socijalistima i preuzima vladu od desnice, okončavši tako kohabitaciju predsjednika Mitteranda i premijera Chiraca.
• 12. 6. - Vrhunac proslave 1000-godišnjice krštenja Rusije (→ Krštenje Rusije).
• 13 - 16. 6. - Očajnički iranski kontranapad - početni prodori odbijeni.
• 14. 6. - Počinje mali požar u Yellowstone-u koji će do jeseni sagoreti 3.000 kv.km (36%) parka.
• jun - U intervjuu NIN-u Milošević poziva na slogu svih nacionalnih snaga, "Srbija mora da se... konstituiše kao država, odnosno kao republika, bez obzira na specifičnosti, na način na koji su to druge republike u Jugoslaviji".
• jun - Samit Arapske lige u Alžiru, odlučeno da se finansijski pomaže Prva intifada.
• 16. 6. - Demonstracije u Budimpešti povodom 30-godišnjice pogubljenja Imre Nagya, policija pretukla stotinak ljudi i uhapsila 19.
• 17. 6. - Demonstracije radnika "Zmaja" pred zgradom Skupštine SFRJ. Taj prvobitno socijalni protest, kao i mnogi masovni protesti koji su usledili, predstavljao je uvod u "događanje naroda".
• 18. 6. - Operacija Četrdeset zvezda: iračke snage i Narodni mudžahedini Irana zauzeli Mehran.
• 20. 6. - Festival Ilidža - najuspešniji debitant Svetlana Veličković, sa pesmom "Ja sam cvetak zanovetak".
• 20. 6. - Vojni udar na Haitiju: odgovor komandanta vojske i bivšeg šefa države Henrija Namphyja na pokušaj predsednika Manigata da ga smeni.
• 21. 6. - U Ljubljani veliki miting podrške uhapšenoj trojici (Janša, Borštner, Tasić, kao i Zavrl - optužnica podignuta 30. juna). Istog dana počinje štrajk radnika mariborskog TAM-a^[17], traže 50% povišice, u jednom trenutku su blokirali međunarodnu prugu. JNA tvrdi da se uvećalo neprijateljstvo prema njenom osoblju u Sloveniji^[18].
• 22. 6. - Prikazan film Who Framed Roger Rabbit.
• 25. 6. - Okončan UEFA Euro 1988 u Zapadnoj Nemačkoj: SSSR - Holandija 0:2.
• 26. 6. - Airbus A320-111 pao na aeromitingu u Habsheimu.
• 27. 6. - Sudar vozova na pariskoj Gare de Lyon, 56 mrtvih.
• 28. 6. - Hanoverski samit Evropskog saveta ponovo pokreće debatu o Ekonomskoj i monetarnoj uniji, od Delorovog komiteta guvernera centralnih banaka zatraženo da predlože novi raspored koraka.
• 30. 6. - Stipe Šuvar novi predsjednik Predsjedništva CK SKJ nakon Boška Krunića (protukandidat bio Ivica Račan).

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Završena XIX konferencija KPSS: okončava se monopol partije u ekonomskim i drugim nepolitičkim pitanjima, najesen izmene ustava i izbornog sistema, biće osnovan Kongres narodnih deputata.
• 1. 7. - Uveden nemački indeks akcija DAX.

• 3. 7. - Iran Air let 655: američka krstarica USS Vincennes oborila iranski putnički avion, nakon što je pogrešno identifikovan kao lovac - poginulo 290 ljudi.
• 3. 7. - Završen drugi most preko Bosfora, Fatih Sultan Mehmet, raspona 1.090 metara.
• 4. 7. - Izdat je debitantski album Kylie Minogue, Kylie (godinu dana nakon debitantskog singla Locomotion).
• 6. 7. - Radnici iz Borova pred Saveznom skupštinom, deo upao u zgradu, traže duplo veće plate. Radnici varaždinskog "Vartilena" u Zagrebu.
• 6. 7. - Eksplozija gasne platforme Piper Alpha u Severnom moru, poginulo 165 radnika i dvojica na spasilačkom brodu.
• 7. 7. - Sastanak Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) u Pragu ističe cilj stvaranja integrisanog tržišta, uz više pažnje prema kapitalističkim zakonima ponude i potražnje - Rumunija protiv.
• 9. 7. - U Novom Sadu održan prvi miting u znak podrške srpskom državnom rukovodstvu: došlo je oko 1000 Srba sa Kosmeta kojima se pridružuje više desetina hiljada Novosađana. U toku naredna tri meseca u svim većim mestima Srbije se pod pokroviteljstvom Socijalističkog saveza organizuju mitinzi podrške Srbima i Crnogorcima sa Kosova, kao i predsedniku CK SK Srbije Slobodanu Miloševiću). Ova događanja nazvana su "mitinzi istine" ili "mitinzi solidarnosti".
• 9. 7. - U "Politici" prvi put objavljena rubrika "Odjeci i reagovanja"^[19].
• 11. 7. - Mihail Gorbačov stigao u šestodnevnu posetu Poljskoj.
• 11. 7. - Palestinski militanti napali grčki kruzer City of Poros, ubijeno devet turista, ranije tokom dana na doku u Pireju eksplodirala auto-bomba s dvojicom putnika, možda namenjena brodu.
• 12. 7. - Prikazan prvi film Die Hard.
• jul - Dejan Savićević i Darko Pančev potpisali za "Zvezdu".
• jul - Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja izneo Predlog za kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita.
• 18. 7. - Počelo suđenje Četvorici pred vojnim sudom u Ljubljani, pred zgradom su protesti. Dva dana kasnije, deo delegata slovenačke skupštine stoji minut tišine, protestujući zbog suđenja trojici novinara.
• 19. 7. - Početak masovnih pogubljenja političkih zatvorenika u Iranu, uglavnom Narodnih mudžahedina ali i ostalih levičara - narednih meseci ubijeno najmanje 4.400 ljudi. Između ostalih, stavljeno na teret zameniku teheranskog tužitelja Ebrahimu Raisiju (izabran za predsednika 2021).
• 20. 7. - Michael Dukakis imenovan za kandidata Demokrata na predsedničkim izborima (jaki kandidati su bili i Jesse Jackson i Al Gore).
• 20. 7. - Rezolucija 598 poziva na primirje između Iraka i Irana - Iran je prihvata.
• 23 - 30. 7. - 35. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Život sa stricem"^[20].
• 25. 7. - Skupština Srbije usvojila Nacrt amandmana na Ustav SR Srbije. Iste večeri, CK SK Srbije oštro osudio "autonomaško ponašanje vojvođanskih komunista" i pozvao narod da masovno izađe na ulice i dâ podršku "ugroženim Srbima sa Kosova".
• 26. - 30. 7. - Operacija Mersad ("Zaseda") je poslednja velika operacija Iračko-iranskog rata, uspešan iranski kontranapad na Narodne mudžahedine.
• 27. 7. - Četvorica osuđena na zatvorske kazne u Ljubljani (na slobodi do pravosnažnosti), 10.000 okupljenih pred zgradom suda.^[21] Vrhovni vojni sud potvrdio u oktobru.
• 28. 7. - Mošti kneza Lazara krenule iz Nove Ravanice kod Vrdnika u njegovu zadužbinu Ravanicu kod Ćuprije, (stižu 9. septembra 1989).
• 30. 7. - CK SKJ preti oštrijim merama na Kosovu, poziva na zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova, neki traže smenu Boška Krunića i dr.
• 31. 7. - Jordan se odriče pretenzija na Zapadnu obalu.

Avgust/August/Kolovoz

• 4. 8. - SFRJ: struja skuplja 40%, železnica 70, ulje 66%.
• 8. 8. - Ustanak 8888 u Burmi protiv socijalističko-vojne hunte u kome će stradati hiljade ljudi.
• 8. 8. - Predstavnici Angole, Južne Afrike i Kube dogovorili primirje.
• 8. 8. - Hip hop grupa N.W.A objavila album Straight Outta Compton, proboj za gangsta rap.
• 10. 8. - Jugoslovenski general-major Slavko Jović postavljen za komandanta vojnih posmatrača u Iraku i Iranu (misija UNIIMOG).
• 11. 8. - Osama bin Laden, Abdulah Jusuf Azam i al-Zawahirijeva frakcija Egipatskog islamskog džihada stvaraju Al-Kaidu ("Osnova"), savez bin Ladenovog novca i egipatske ekspertize.
• 12. 8. - Prikazan film The Last Temptation of Christ, neki hrišćani protestuju, u nekim zemljama će biti zabranjen.
• 15. 8. - Počinju letnji štrajkovi u Poljskoj, masovniji od prolećnih
• avgust - Jarkko Oikarinen napravio u Finskoj protokol Internet Relay Chat (IRC), krajem godine se povezuje američka i skandinavska mreža.
• 16 - 18. 8. - Talačka kriza u Gladbecku: pljačka banke se pretvara u talačku krizu i jurnjavu po Nemačkoj i Holandiji.
• 17. 8. - U avionskom udesu poginuo vojni predsednik Pakistana Muhammad Zia-ul-Haq, kao i načelnik generalštaba i američki ambasador u toj zemlji.
• 18. 8. - Potpredsednik George H. W. Bush prihvata nominaciju Republikanske stranke i obećava: "Čitajte mi s usana: nema novih poreza" (što će ga progoniti u kampanji 1992.).
• 20. 8. - Okončan Iračko-iranski rat - odneo milion života.
• 20 - 21. 8. - U Titogradu i Kolašinu masovni mitinzi solidarnosti sa Srbima i Crnogorcima na Kosovu - prvi takvi van Srbije, u Titogradu se skandira "Hoćemo oružje".
• 21. 8. - Nepalski zemljotres pogodio tu zemlju i severnu Indiju, najmanje 700 mrtvih.
• ca. 23. 8. - Stampedo u redu za hleb u Titovom Velesu, povređeno 20 osoba.
• 26. 8. - Aung San Suu Kyi se obraća masi pred pagodom Shwedagon i postaje simbol borbe protiv burmanskog režima.
• 26. 8. - Iranski izbeglica Mehran Karimi Nasseri se "zaglavio" na aerodromu De Gaulle u Parizu do 2006.
• 28. 8. - Nesreća na aero-mitingu u bazi Ramstein u Nemačkoj - tri aviona iz akro-grupe Frecce Tricolori se sudarila, jedan pao u masu, poginulo 75 ljudi.
• 31. 8. - Autobus se sudario sa kamionom kod Jablanice i pao u jezero, poginula 32 putnika iz Paraćina.
• 31. 8. - Sastanak Lecha Wałęse i ministr un. poslova gen. Czesława Kiszczaka: štrajkovi će biti okončani a "Solidarnost" će biti legalizovana.

Septembar/Rujan

• Krajem leta u Jugoslaviji uveden "narodni hleb/kruh".
• septembar?^[22] - Afera Neum dobija publicitet: partijski funkcioneri SR BiH su dobijali povoljne kredite za podizanje vikendica u Neumu.
• 3. 9. - Veliki miting u Smederevu, traži se ujedinjena Srbija.
• 7. 9. - SKJ traži od Miloševića da zabrani mitinge, što on odbija^[23].
• 11. 9. - Masakr u St. Jean Bosco na Haitiju: napad na parohiju Jean-Bertrand Aristida, gine najmanje 13 ljudi, crkva izgorela a učesnici sledećeg dana prete novim napadima.
• 12 - 14. 9. - Uragan Gilbert razara Jamajku i meksički Jukatan.
• 13. 9. - Na Kosovo poslato još 270 milicionera zbog velikih tenzija (prošlog oktobra poslato 300); srpska deca iz Prekala bojkotovala školu jer ih Albanci maltretiraju^[23].
• 14. 9. - Predsednik Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije gen. Petar Matić Dule dao ostavku nakon što je u medijima kritikovan kao separatista; ostavku podneo i sekretar gen. Dušan Pekić koji je bio s njim u sporu^[24].
• 15. 9. - Miting radnika u beogradskoj Rakovici.
• 16. 9. - Otkriven spomenik braniocima Beograda u Prvom svetskom ratu.
• 17. 9. - 2. 10. - Održane XXIV. Olimpijske igre u Seulu. Poslednje učešče SFR Jugoslavije na letnjim igrama, osvojeno 12 medalja: 3 zlatne (Jasna Šekarić i Goran Maksimović u streljaštvu i vaterpolisti), 4 srebrne i 5 bronzanih.
• 18. 9. - Mitinzi solidarnosti na Cetinju i Nikšiću (gde je izvikivano "Hoćemo Ruse" ili možda "Hoćemo gusle").
• 18. 9. - Još jedan vojni udar na Haitiju, doveden gen. Prosper Avril (do 1990).
• 20. 9. - Govor Margaret Thatcher u Bruggu protiv evropske ekonomske i političke unije, protivi se totalnom ukidanju kontrole na granicama.
• 22. 9. - Veliki miting u Kraljevu - protiv "socijalističke buržoazije", za solidarnost sa Srbima na Kosovu.
• 22. 9. - Istekao mandat predsjednika Libanona Amina Gemayela, nasljednik ne može biti izabran do novembra 1989; Selim Hoss i Michel Aoun imaju suparničke administracije.
• 23. 9. - Oko 10.000 srpskih i crnogorskih srednjoškolaca bojkotuje nastavu i protestuje u Prištini. "Oslobođenje" javlja da su četvorica vojnika Albanaca osuđeni za planiranje ubistva stražara i krađu oružja iz skladišta^[25].
• 23. 9. - Kod Stratzinga u Austriji pronađena Venera iz Galgenberga stara 30.000 godina.
• 24. 9. - Bogoljub Karić, privatni preduzetnik iz Peći, odlikovan Ordenom rada sa srebrnim vencem.
• 24. 9. - Ben Johnson postavlja svetski rekord na 100 metara sa 9,79 sekundi, ali tri dana kasnije je diskvalifikovan zbog dopinga.
• 24 - 26. 9. - Veliki protesti oko sastanka Svetske banke i MMF-a u Zapadnom Berlinu.
• 26. 9. - Franc Šetinc i Boško Krunić, članovi politbiroa SKJ, dali ostavku; Šetinc napada srpski nacionalizam i "bezumlje koje nas... gura u katastrofu...".
• 28. 9. - Na Kosovu uhapšeno 42-oje osumnjičenih separatista koji su delili letke u kojima se pozivalo na pobunu.
• 29. 9. - NASA nastavlja sa letovima Space Shuttle-a, prekinutim 1986. zbog tragedije "Čelendžera".
• 30. 9. - Dr. Josip Sokolić izveo prvu transplantaciju srca u Zagrebu.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Andrej Gromiko se povlači s položaja predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, nastavlja Mihail Gorbačov (položaj ukinut sledeće godine). Vladimir Krjučkov novi šef KGB umesto Viktora Čebrikova (do 1991).
• 4. 10. - Ispred savezne skupštine u Beogradu se okupili radnici iz Rakovice, nezadovoljni platama - Slobodan Milošević im obećao ispunjenje zahteva, kao i izmene ustava Srbije te "zaustavljanje kontrarevolucije na Kosovu" ("A sad svako na svoj radni zadatak!").

• 5. 10. - Demonstranti iz Bačke Palanke dolaze u Novi Sad, gde sa još nekoliko desetina hiljada ljudi traže ostavke pokrajinskih i lokalnih rukovodilaca ("Srušićemo vladu u Novome Sadu"); SK Srbije podržava demonstracije, optužuje vojvođansko rukovodstvo da je ohrabrilo albanski separatizam odbijanjem podrške mitinzima istine^[26][27]. "Banovina" i rukovodioci tadašnje SAP Vojvodine su gađani jogurtom.
• 5. 10. - Brazil dobija demokratski Ustav.
• 5. 10. - Augusto Pinochet poražen na referendumu za još jedan mandat - odlazi s vlasti 1990.
• 5. 10. - Krvavi neredi u Alžiru protiv vladajuće Fronte narodnog oslobođenja isprovocirani skokom cena; Chadli Bendjedid sutradan proglasio vanredno stanje; uvertira za reforme.
• 6. 10. - "Jogurt revolucija": sukob demonstranata i milicije, Milovan Šogorov i predsedništvo SK Vojvodine daju ostavku (protesti se nastavljaju i sutradan).
• 7. 10. - Antibirokratska revolucija u Crnoj Gori započinje s masovnim radničkim demonstracijama čiji je cilj srušiti rukovodstvo SK Crne Gore; traže se veće plate i izražava podrška Miloševiću.
• 8. 10. - Milicija razbija demonstracije oko crnogorske skupštine, kod Žute Grede bačen suzavac na radnike koji su dolazili iz Nikšića; savezna partija osuđuje "nacionalističke snage" koje koriste proteste za "podrivanje ustavnog položaja" ove republike.
• 9. 10. - Radnici i studenti u Titogradu i Nikšiću štrajkuju zbog upotrebe sile prethodnog dana.
• 9. 10. - Predsednik predsedništva Raif Dizdarević se obratio naciji preko televizije, upozorava na mogućnost vanrednog stanja usred krize u kojoj se zemlja nalazi.
• 9. 10. - Dva vagona ekspresnog voza Skopje-Beograd iskočila iz šina u Lapovu, 33 mrtvih.
• 11. 10. - CK SK Srbije osuđuje podršku koju je slovenački CK dao intervenciji milicije u Titogradu i odbacuje optužbe za nacionalizam.
• 12. 10. - Izašao prvi broj hrvatskog časopisa za žene "Mila" (izlazi do 2005.).
• 13. 10. - Crnogorski sekretar za unutrašnje poslove Lazar Đođić podneo ostavku (titogradski studenti štrajkuju glađu, pridružilo im se nekoliko stotina beogradskih kolega). Peticija radnika banjalučkog "Rudija Čajavca" zahteva hitne reforme i rešavanje kosovskog problema. Ivica Račan indirektno optužuje Miloševića da želi biti "novi Tito".
• 13. 10. - Druga predizborna debata u SAD, Dukakis kaže da ne bi podržao smrtnu kaznu čak i ako bi njegova supruga bila žrtva - misli se da mu je to bio glavni razlog za neuspeh.
• 14. 10. - Intervju predsednika predsedništva Slovenije Janeza Stanovnika, u kome optužuje svog srbijanskog pandana Miloševića za staljinističke tendencije i nameru prevlasti u federaciji.
• 14. 10. - SIV najavljuje olakšavanje programa štednje.
• 15. 10. - Milošević u intervjuu: biće ustavne krize ako Srbija ne dobije veću kontrolu nad pokrajinama^[28].
• oktobar - Salvadorski građanski rat: izveštaj Amnesty International tvrdi da su odredi smrti oteli, mučili i ubili stotine osumnjičenih disidenata u proteklih 11 meseci.
• 16. 10. - Milanko Renovica i Kolj Široka, članovi predsedništva CK SKJ dali ostavke (prvi se dovodi u vezu sa "nezakonitim dozvolama za građenje").
• 17 - 19. 10. - XVII (vanredna) sednica CK SKJ koja se trebala baviti krizom u zemlji, ali bez rezultata; na glasanju o poverenju predstavnik Srbije Dušan Čkrebić nije dobio dovoljan broj glasova (ponudio ostavku, ali Milošević to nije dozvolio); Vasil Tupurkovski prvi put koristi izraz "neprincipijelna koalicija"; Vinko Hafner preti prstom Miloševiću.
• 19. 10. - U Ujedinjenom Kraljevstvu zabranjeno prenošenje intervjua sa pripadnicima IRA-e - BBC ovo zaobilazi angažovanjem glumaca.
• 20. 10. - U škotskom gradu Kirkcaldyju hrvatski politički emigrant Nikola Štedul preživljava atentat nakon koga je uhapšen njegov počinitelj, agent SDB Vinko Sindičić.
• 20. 10. - Oko 40.000 Srba protestuje u Kosovu Polju zbog glasa nepoverenja Dušanu Čkrebiću, učenici i studenti nastavljaju bojkot nastave.
• 22. 10. - Savezna skupština odobrila ustavne amandmane - više tržišnih mehanizama, Srbija ima veću kontrolu na Kosovu (treba da ih odobre i republičke i pokrajinske skupštine).
• 25. 10. - Predsjednik crnogorskog izvršnog vijeća Vuko Vukadinović daje ostavku nakon što pet članova vlade nije dobilo povjerenje u skupštini.
• 27. 10. - Predsednik Regan odlučio da se zbog ugrađenih prislušnih uređaja sruši skoro završena nova ambasada u Moskvi.
• 29. 10. - Masakr kod El Ampara u Venecueli, 14 ribara ubijeno jer su zamenjeni za gerilce.
• 29. 10. - U Japanu puštena konzola Sega Mega Drive (u Evropi od 1990).
• 30. 10. - Prva intifada: autobus kod Jerihona napadnut Molotovljevim koktelima, stradalo pet Izraelaca.
• 30. 10. - Ayrton Senna dobio prvi od tri šampionata Formule 1.
• oktobar - Inflacija u Jugoslaviji 217%.
• jesen - Pokret imama u BiH, povodom odnosa u Islamskoj zajednici.

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Morisov crv se smatra prvim kompjuterskim crvom.
• 3. 11. - Sri Lankanski Tamili pokušali puč na Maldivima ali sprečila ih indijska vojska.
• 8. 11. - Predsjednički izbori u SAD 1988 na kojima pobjeđuje republikanski kandidat i tadašnji potpredsjednik George H. W. Bush sa 426 elektorskih glasova prema 111 za Dukakisa (40:10 u državama, 53,4:45,6% u glasovima).
• 9. 11. - Prvi put se sastaje Međuvladin panel o klimatskim promjenama.
• 10. 11. - Američko vazduhoplovstvo priznalo postojanje aviona Lockheed F-117 Nighthawk.
• 10. 11. - Predsednik Bundestaga Philipp Jenninger drži kontroverzan i loše oblikovan govor povodom 50-godišnjice Kristalne noći, sutradan podnosi ostavku.
• 13. 11. - Američki ABC prikazao prvu epizodu serije "Rat i sećanje", snimljenu 1986-87, nastavak "Vetrova rata" iz 1983. Dvanaest epizoda je prikazano do maja 1989, tada je to bio najskuplji TV projekt. Nagrađena je ali i izgubila dosta novca - sa širenjem video uređaja i kablovske televizije dolazi do opadanja formata mini serije.
• 15. 11. - Palestinska deklaracija nezavisnosti: PLO proglasio u Alžiru Državu Palestinu uz pominjanje UN-ovog Plana o podeli iz 1947 i svih rezolucija od tada, što se smatra indirektnim priznanjem Izraela (→ Rešenje sa dve države). SFRJ sutradan priznaje Palestinu.
• 15. 11. - Prvi i poslednji let sovjetskog "šatla" Buran.
• 16. 11. - Na prvim slobodnim izborima u 10 godina, glasači u Pakistanu izabiru Benazir Bhutto za premijera. Time je postala prva žena u modernoj historiji muslimanskih zemalja koja je izabrana za ovako visoku funkciju.
• 16. 11. - Vrhovni Sovjet Estonske SSR usvojio Deklaraciju suverenosti, po kojoj su zakoni republike iznad zakona SSSR - prvi takav čin (ocenjeno neustavnim 26. 11.).
• 17. 11. - Na sednici Pokrajinskog komiteta SK Kosova, sa dužnosti predsednika Predsedništva PK SKK smenjena Kaćuša Jašari, a Azem Vlasi razrešen članstva u tom telu.
• 17 - 21. 11. - Masovne demonstracije Albanaca u Prištini zbog smene Jašari i Vlasija, došli i rudari iz Trepče - najveća albanska okupljanja od 1981.
• 18. 11. - Američki predsjednik Ronald Reagan potpisao zakon o smrtnoj kazni rasparčivačima droge.
• 19. 11. - Masovni miting na beogradskom Ušću, milion ljudi iskazalo podršku tadašnjem srpskom rukovodstvu na čelu sa Slobodanom Miloševićem.
• 22. 11. - Javnosti predstavljen prototip stelt bombardera B-2 Spirit.
• 23. 11. - Kosovska vlada zabranila javna okupljanja i grupna putovanja.
• 25. 11. - Alija Izetbegović pušten iz zatvora posle pet godina.
• 24. 11. - Prva epizoda Mystery Science Theater 3000.
• 25. 11. - Amandmani IX-XLVIII na Ustav SFRJ. Nema više predstavnika SKJ u Predsedništvu SFRJ, koje tako ima 8 članova. Ozvaničena himna "Hej Sloveni". Više nezavisnosti za državne i privatne firme, pravo na štrajk, utrostručen zemljišni maksimum, mogućnost akcionarstva.
• 26. 11. - U Berlinu prvi put dodeljene Evropske filmske nagrade.
• 27. 11. - Demonstracije Hrvata ispred jugoslovenskog konzulata u Sidneju, jedan od tinejdžera koji su pokušali da preskoče ogradu pogođen u vrat.
• 29. 11. - Bangladeš i Zapadni Bengal u Indiji pogođeni ciklonom, 6.240 mrtvih.

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Bahrudin Bijedić, generalni konzul SFRJ u Čikagu, Vinko Mir, šef njujorškog ogranka Ljubljanske banke, i još trojica optuženi u SAD za pranje novca (Bijedić i Mir oslobođeni optužbi sledećeg septembra); sumnjiče se i za špijunažu^[29][30].
• 1. 12. - Održan prvi Svetski dan borbe protiv side.
• 1. 12. - Vrhovni sovjet SSSR sproveo amandmane na ustav i izbornu reformu, izbori za Kongres narodnih deputata SSSR sledećeg marta.
• 1. 12. - Počinje desetogodišnji Bugenvilski građanski rat za otcepljenje otoka Bougainvilla od Papue Nove Gvineje.
• 2. 12. - Australska vlada zatvorila jugoslovenski konzulat u Sidneju, jer nisu želeli predati policiji čuvara koji je ranio hrvatskog demonstranta pre pet dana.
• 2. 12. - Benazir Buto postala premijer Pakistana, kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje (1988-90 i 1993-96).
• 5. 12. - Kosovski PK odbio povratak Kaćuše Jašari i Azema Vlasija na položaje i ocenio da su novembarske demonstracije u Prištini bile spontane i nisu bile antijugoslovenske (podele između Albanaca i Srba u tom telu).
• 5 - 6. 12. - Štrajk u rudniku uglja u Labinu (traže bonus jer su ispunili godišnju kvotu), radnici iz obućarske industrije pred Saveznom skupštinom u Beogradu.

• 7. 12. - Spitački zemljotres na severu Jermenske SSR, poginulo više od 25.000 ljudi, 12.000 je povrijeđeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.
• 7. 12. - Samit Gorbačov-Reagan-Bush na Governors Islandu kod New Yorka. Gorbačov u UN najavljuje smanjenje sovjetske vojske za 500.000 ljudi (10%) i povlačenje 10.000 tenkova, 8.500 artiljerijskih cevi i 800 borbenih aviona iz istočne Evrope i evropskog SSSR.
• 9. 12. - Prvi let švedskog aviona JAS 39 Gripen.
• 11. 12. - Pao jugoslovenski vojni transportni avion koji je dopremao pomoć u Jermeniju, posada nastradala.
• 12. 12. - Otvoren Muzej zvuka u Beogradu.
• 14. 12. - Proradio TAT-8, prvi transatlantski telefonski kabl sa optičkim vlaknima.
• 16. 12. - Prikazan Rain Man, najunosniji film iz ove godine u SAD, dobitnik četiri Oskara.
• 18. 12. - U Poljskoj osnovan Građanski komitet "Solidarnost" - put prema Okruglom stolu u februaru.
• 19. 12. - Fudbaler Miodrag Belodedić legalno stigao iz Rumunije u Jugoslaviju, gde zatim i ostaje - igraće za Zvezdu, u početku bez ugovora^[31].
• 20. 12. - "Imigranti iz Jugoslavije" ukrali na njujorškoj Petoj aveniji dijamante vredne 700.000 dolara (ekvivalent 1,4 miliona iz 2016) - uhapšeni kasnije tokom dana, dok su pregledali plen i pili šampanjac^[32].
• 20. 12. - U Beču potpisana Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci (na snazi od 1990).

• 21. 12. - Eksplodirao Pan Am-ov avion iznad Lokerbija u Škotskoj - 259 mrtvih iz aviona i 11 iz naselja (teroristički akt).
• 22. 12. - Potpisani Njujorški sporazumi između Kube, Angole i Južne Afrike kojim se strane trupe povlače iz Angole i omogućava nezavisnost Namibije 1990. Rezolucijom SB UN osnovana Verifikaciona misija UN za Angolu (tamošnji građanski rat se nastavlja).
• 22. 12. - Ubijen Chico Mendes, brazilski sindikalista i ekologista.
• 28. 12. - Savezna skupština odbila prihvatiti zakon potreban za nastavak podrške MMF-a Jugoslaviji - povod za ostavku vlade.
• 29. i 30. 12. - Savezna skupština usvojila Zakon o preduzećima (stupa na snagu 1. januara)^[33] - osnova Markovićeve privatizacije. Sutradan usvojen i Zakon o stranim ulaganjima.
• 30. 12. - Predsednik SIV-a Branko Mikulić dao ostavku, ne želeći da prihvata odgovornost za nagomilane ekonomske probleme (inflacija 250% itd.) - prvi pad jugoslovenske vlade od 1939.

Kroz godinu

• Prosečna radnička plata u Jugoslaviji 116 dolara^[34] (ekvivalent 238 dolara iz 2017. prema CPI Inflation Calculator u SAD).
• Opozicioni pokreti cvetaju u istočnoj Evropi^[35].
• Nastala Inicijativa za globalnu eradikaciju poliomijelitisa.
• Otkriven Gigantski magnetootpornički efekat.
• Stephen Hawking objavio A Brief History of Time.

1988. u temama

• Televizija. TV serije: "Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo" (TV Titograd); "Ranjenik", "Tragom ptice dodo", "Zagubljen govor" (TV Sarajevo); "Četrdeset osma - Zavera i izdaja", "Mala Nada", "Portret Ilije Pevca", "Roman o Londonu", "Večernja zvona" (TV Beograd).
• Neki domaći filmovi: "Dom za vešanje", "Život sa stricem", "Sokol ga nije volio" "Braća po materi", "Zaboravljeni", "Za sada bez dobrog naslova", "Kuća pored pruge", "Šta radiš večeras", "Tako se kalio čelik", "Vanbračna putovanja", "Klopka", "Čavka" (→ Kategorija:Filmovi 1988.).
• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[36] (→ Kategorija:Albumi 1988.):
  • Pop/rock: Bijelo dugme: "Ćiribiribela"; Riblja čorba: "Priča o ljubavi obično ugnjavi"; Parni valjak: "Sjaj u očima"; Bajaga i instruktori: "Prodavnica tajni"; Haustor: "Tajni grad"; Električni orgazam: "Letim, sanjam, dišem"; Partibrejkers: "Partibrejkers II"; Prljavo kazalište: "Zaustavite Zemlju"; Bolero: "O Jesenjinu"; Đorđe Balašević: "Panta rei"; Elvis J. Kurtović & His Meteors: "Čudesan svijet privatluka"; Đavoli: "Ostani uz mene"; Crvena jabuka: "Sanjati"; Galija: "Daleko je Sunce"; Oktobar 1864: "Igra bojama"; Yu grupa: "Ima nade"; Valentino: "No.4"; Rambo Amadeus: "O tugo jesenja"; Kerber: "Ljudi i bogovi"; Tutti Frutti Band: "Stvari lagane"; Psihomodo pop: "Godina zmaja"; Massimo: "Riječi čarobne"; Viktorija: "Spavaćeš sam"; ITD Band: "Skidam te pogledom"; Kaliopi: "Rođeni"; Slađana Milošević: "Alexandra Slađana Milošević & Darko Kraljić"; Zana: "Grupa Zana"; Neki to vole vruće: "Kakva noć"; Heroji: "88"; Fit: "Uz Rijeku"; Griva: "Što te tata pušta samu"; Boye: "Dosta! Dosta! Dosta!"
  • Zabavni: Hari Mata Hari: "Ja te volim najviše na svijetu"; Magazin: "Besane noći"; Boris Novković: "Dok svira radio"; Novi fosili: "Nebeske kočije"; Neda Ukraden: "Posluži nas srećo" i "Ponoć je"; Meri Cetinić: "Potraži me"; Oliver Dragojević: "Svirajte noćas za moju dušu"; Vlado Kalember: "Vino na usnama";
  • Folk: Nervozni Poštar: "Nervozni Poštar"; Miroslav Ilić: "Balada o nama"; Dragana Mirković: "Najlepši par"; Svetlana Veličković - Ceca: "Cvetak zanovetak"; Boban Zdravković: "Klinka"; Džej Ramadanovski: "Ljubio sam nisam znao" i "Zar ja da ti brišem suze"; Mira Kosovka: "Za šaku ljubavi"; Mikić, Perčević: "Niko nema što Srbin imade".
  • Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Ceca, Rambo Amadeus, Snežana Babić - Sneki, Psihomodo pop, Legende, Ruž, Mira Škorić, Viktorija, Džej, Fit, Garavi sokak, Boye, Marta Savić, Instant Karma...
• Neka vozila uvedena 1988:

• 
  Fiat Tipo (Evropski auto godine '89)
• 
  Opel Vectra
• 
  Volkswagen Passat B3
• 
  BMW E34
• 
  Renault 19
• 
  Suzuki Vitara
• 
  Wartburg 1.3

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1988.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 5. 1. - Miroslav Raduljica, srpski košarkaš
• 13. 1. - Miloš Biković, glumac
• 15. 1. - Skrillex, muzičar, DJ
• 21. 1. - Ashton Eaton, američki dekatlonac
• 15. 2. - Rui Patrício, portugalski golman
• 17. 2. - Natascha Kampusch, austrijska djevojka, poznata po bijegu nakon osam godina zatočeništva
• 20. 2. - Rihanna, kraljica r'n'b glazbe sa Barbadosa
• 29. 2. - Marko Marković, trubač
• 10. 3. - Ivan Rakitić, nogometaš
• 14. 3. - Sasha Grey, erotski model, glumica
• 16. 3. - Miloš Mićović, model, pevač
• 27. 3. - Ermin Zec , bosansko-hercegovački nogometaš
• 27. 3. - Jessie J, kantautorka
• 29. 3. - Bojana Drča, odbojkašica

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 1. 4. - Sandra Afrika, pevačica
• 9. 4. - Mate Selak, hrvatski nogometaš
• 10. 4. - Haley Joel Osment, glumac
• 20. 4. - Nina Janković, glumica
• 5. 5. - Adele (pjevačica)
• 8. 5. - Danijel Alibabić, kantautor
• 23. 5.? - Petar Strugar, glumac
• 29. 5. - Daria Kinzer, hrvatska pjevačica
• 1. 6. - Domagoj Duvnjak, hrvatski rukometni reprezentativac
• 7. 6. - Michael Cera, glumac
• 11. 6. - Claire Holt, glumica
• 20. 6. - Marco Graziani, hrvatski violinist

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 14. 7. - Damir Martin, veslač
• 1. 8. - Nemanja Matić, fudbaler
• 2. 8. - Valent Sinković, veslač
• 7. 8. - Anikka Albrite, glumica
• 11. 8. - Boris Malagurski, proizvođač dokumentaraca
• 12. 8. - Tyson Fury, britanski bokser
• 21. 8. - Robert Lewandowski, fudbaler
• 23. 8. - Niki Leinso, hrvatska glazbenica
• 26. 8. - Tori Black, glumica
• 30. 8. - Ernests Gulbis, letonski teniser
• 3. 9. - Jérôme Boateng, nemački fudbaler
• 4. 9. - Doris Pinčić, glumica
• 21. 9. - Bilawal Bhutto Zardari, pakistanski političar, Benazirin sin
• 23. 9. - Juan Martín del Potro, argentinski teniser
• 24. 9. - Monika Kiš, model, glumica i voditeljica
• 28. 9. - Danijela Grgić, hrvatska atletičarka
• 28. 9. - Marin Čilić, tenisač
• 29. 9. - Anja Alač, glumica

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 7. 10. - Diego Costa, španski fudbaler
• 20. 10. - Candice Swanepoel, južnoafrički model
• 2. 11. - Igor Karačić, hrvatski rukometaš
• 6. 11. - Emma Stone, glumica
• 6. 11. - Conchita Wurst, drag persona, pobednica Pjesme Evrovizije 2014.
• 7. 11. - Tinie Tempah, engleski reper
• 15. 11. - B.o.B, hip hop muzičar i producent
• 20. 11. - Dušan Tadić, fudbaler
• 1. 12. - Armin Muzaferija, pjevač
• 1. 12. - Manuel Štrlek, hrvatski rukometaš
• 5. 12. - Miralem Sulejmani, srpski fudbaler
• 17. 12. - David Rudisha, kenijski atletičar
• 17. 12. - Filip Kasalica, fudbaler
• 27. 12. - Hayley Williams, pjevačica Paramore

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1988.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 4. 1. - Predrag Milošević, kompozitor, dirigent, pedagog (* 1904)
• 5. 1. - Pete Maravich, košarkaš (* 1947)
• 7. 1. - Venko Markovski, makedonski pisac. (* 1915.)
• 7. 1. - Milan Srdoč, glumac (* 1920)
• 7. 1. - Trevor Howard, glumac (* 1913)
• 9. 1. - Juraj Krnjević, predratni hrvatski političar (* 1895)
• 14. 1. - Georgij Maljenkov, bivši premijer SSSR (* 1902)
• 15. 1. - Seán MacBride, lider IRA, nobelovac za mir (* 1904)
• 16. 1. - Andrija Artuković, ministar u NDH, ratni zločinac (* 1899)
• 20. 1. - Philippe de Rothschild, automobilista, dramaturg, uzgajivač vina (* 1902)
• 25. 1. - Colleen Moore, glumica (* 1899)
• 28. 1. - Klaus Fuchs, fizičar, špijun (* 1911)
• 31. 1. - Nedeljko Gvozdenović, srpski slikar (* 1902)
• 1. 2. - Heather O'Rourke, glumica (* 1975)
• 5. 2. - Emeric Pressburger, filmski producent (* 1902)
• 6. 2. - Zvonimir Rogoz, hrvatski glumac i redatelj (* 1887.)
• 6. 2. - Vladislav Todorović Šilja, slikar (* 1933)
• 10. 2. - Krsto Popivoda, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1910)
• 15. 2. - Richard Feynman, američki fizičar, nobelovac (* 1918).

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 7. 3. - Divine, američki glumac/ca (* 1945)
• 9. 3. - Kurt Georg Kiesinger, bivši kancelar Nemačke (* 1904)
• 10. 3. - Andy Gibb, kantautor, muzičar (* 1958)
• 10. 3. - Svetislav Glišović, fudbaler, trener (* 1913)
• 13. 3. - John Holmes, američki pornografski glumac (* 1944.)
• 22. 3. - Rudolf Matz, hrvatski skladatelj i glazbeni pedagog (* 1901.)
• 24. 3. - Hamid Hadžibegić, historičar, filolog (* 1898)
• 7. 4. - Hamdija Pozderac, bivši potpredsednik predsedništva SFRJ

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 8. 5. - Robert A. Heinlein, američki SF pisac (* 1907)
• 10. 5. - Mato Džaja, bh. povjesničar književnosti (* 1906)
• 11. 5. - Kim Philby, britanski obaveštajac, špijun za Sovjete (* 1912)
• 3. 6. - Anna Mahler, vajarka (* 1904)
• 11. 6. - Giuseppe Saragat, bivši predsednik Italije (* 1898)
• 18. 6. - Ivica Ivanac, književnik, dramaturg (* 1936)
• 16. 6. - Kim Milford, kantautor (* 1951)
• 25. 6. - Hillel Slovak, gitarista Red Hot Chili Peppers (* 1962)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 18. 7. - Nico, kantautorka, manekenka, glumica (* 1938)
• 25. 7. - Judith Barsi, glumica, žrtva zločina (* 1978)
• 27. 7. - Frank Zamboni, pronalazač (* 1901)
• 30. 7. - Raško Dimitrijević, književnik, kritičar, prevodilac (* 1898)
• 2. 8. - Nada Klaić, hrvatska povjesničarka (* 1920.)
• 2. 8. - Raymond Carver, pisac kratkih priča (* 1938)
• 10. 8. - Arnulfo Arias, bivši predsednik Paname. (* 1901)
• 11. 8. - Anne Ramsey, američka glumica (* 1929)
• 11. 8. - Ahmed Smajlović, islamski učenjak, prevodilac (* 1938)
• 12. 8. - Jean-Michel Basquiat, američki umetnik (* 1960)
• 13. 8. - Momčilo Novković, viceadmiral JRM, narodni heroj (* 1916)
• 14. 8. - Enzo Ferrari, proizvođač automobila (* 1898)
• 17. 8. - Muhammad Zia-ul-Haq, predsednik Pakistana (* 1924)
• 21. 8. - Ray Eames, umetnik, dizajner (* 1912)
• 22. 8. - Rejhan Demirdžić, bosanskohercegovački glumac (* 1927)
• 25. 8. - Milan Prelog, povjesničar umjetnosti (* 1919)
• 27. 8. - Milivoj Nikolajević, slikar (* 1912)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 1. 9. - Luis Alvarez, fizičar, nobelovac (* 1911)
• 5. 9. - Gert Fröbe, glumac (* 1913)
• 21. 9. - Rudi Alvađ, bh. glumac (* 1929)
• 23. 9. - Tibor Sekelj, geograf, istraživač i putopisac (* 1912)
• 26. 9. - Branko Zebec, hrvatski nogometaš i trener (* 1929.)
• 28. 9. - Vicko Krstulović, učesnik NOB, društveno-politički radnik SRH i SFRJ, narodni heroj (* 1905)
• 1. 10. - Pavle Vuisić, srpski glumac (* 1926)
• 1. 10. - Aleksa Benigar, slovensko-hrvatski svećenik (* 1893.)
• 2. 10. - Alec Issigonis, dizajner Mini Morrisa (* 1906)
• 3. 10. - Franz Josef Strauss, njemački političar iz CSU, premijer Bavarske (* 1915)
• 4. 10. - Zlatko Grgić, hrvatski autor crtanih filmova i karikatura
• 9. 10. - Felix Wankel, pronalazač tipa motora sa rotacionim klipom (* 1902)
• 29. 10. - Dmitar Zaklan, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1915)
• 31. 10. - George Uhlenbeck, fizičar (* 1900)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 12. 11. - Janika Balaž, romski muzičar iz Novog Sada (* 1925)
• 13. 11. - Milan Timotić, predratni pevač (* 1908)
• 19. 11. - Veljko Mandić, glumac (* 1924)
• 19. 11. - Christina Onassis, Aristotelova kćerka (* 1950)
• 20. 11. - Ante Gabrić, hrvatski katolički svećenik (* 1915.)
• 27. 11. - John Carradine, glumac (* 1906)
• 28. 11. - Dragutin Dobričanin - Guta, srpski glumac (* 1922)
• 30. 11. - Aleksandar Deroko, srpski arhitekta (* 1894)
• 6. 12. - Roy Orbison, pevač (* 1936)
• 16. 12. - Sylvester, disko muzičar (* 1947)
• 22. 12. - Rexhai Surroi, novinar, diplomat (* 1929)
• 27. 12. - Hal Ashby, filmski režiser (* 1929)

Kroz godinu

• Vlado Dijak, pjesnik, tekstopisac (* 1925)
• Rešad Kadić, književnik, novinar (* 1912)
• Selim Salihović, sevdalija i sazlija (* 1910)
• Meho Meha Sefić, slikar (* 1919)

Nobelova nagrada za 1988. godinu

• Fizika: Leon Max Lederman, Melvin Schwartz i Jack Steinberger (za metod neutrinskog zraka i demonstraciju dubletske strukture leptona putem otkrića mionskog neutrina)
• Kemija: Johann Deisenhofer, Robert Huber i Hartmut Michel (određenje trodimenzionalne strukture fotosintetskog reakcionog centra, → en)
• Fiziologija i medicina: James W. Black, Gertrude B. Elion i George H. Hitchings (otkriće važnih principa u tretmanu lekovima)
• Književnost: Naguib Mahfouz (koji je, putem dela bogatih u nijansi - sad jasno realističan, sad evokativno dvosmislen - formirao arapsku narativnu umetnost koja važi za celo čovečanstvo)
• Mir: Mirovne snage UN
• Ekonomija: Maurice Allais (pionirski doprinos teoriji tržišta i efikasnom korišćenju resursa)

Literatura

• Priprema za odstrel (1) (e-novine) Arhivirano 2010-06-12 na Wayback Machine-u
• Besmislena Yu-ratovanja

Takođe pogledati

• Antibirokratska revolucija
• Kronologija raspada SFRJ

Reference

Spoljne veze

• Yugoslavia's "Serbian Question"^{[mrtav link]}, Patrick Moore, Radio Free Europe (Open Society Archives)
• What Went Wrong in Yugoslavia: the Failure of the Self-Management Model^{[mrtav link]}, Vladimir Sobell and Ljubo Siro, RFE-OSA

1988 na Wikimedijinoj ostavi