Ovo je članak o godini 1814.

Godina 1814 (MDCCCXIV) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Rat Šeste koalicije: prethodnica Blücherove Šleske armije i ruski pioniri prelaze Rajnu u Francusku (armija 2-5. januara). Francuske snage se većim delom meseca povlače.
• 2. 1. - Frane Nonković nikako ne želi predati Kulu Norinsku austrijskoj vojsci (fratri su ga nagovorili poslije šest mjeseci).
• 5. 1. - Jadranska kampanja – Opsada Kotora: posle deset dana bombardovanja sa britanske HMS Bacchante pod komandom Williama Hostea predao se Kotor - u grad će ući Crnogorci^[1][2].
• 6. 1. - Saveznici preuzimaju grad Erfurt, što je kraj Napoleonove kneževine - Francuzi ostaju u dve citadele do maja.
• 8. 1. - Austrijski general Milutinović po drugi put ušao u Herceg Novi, sa 213 vojnika iz hrvatskih krajeva, navodno bez prejudiciranja statusa^[3] (Boka Kotorska je trenutno ujedinjena sa Crnom Gorom).
• 11. 1. - Kralj Napulja Joachim Murat sklopio primirje sa saveznicima i savez sa Austrijom.
• 14. 1. - Kielski ugovor: Danska kažnjena zbog savezništva sa Napoleonom razmenom Norveške (izuzimajući Grenland, Island i Farska ostrva) za Švedsku Pomeraniju (koju na kraju neće dobiti).
• 14. 1. - Opsada Antverpena: Napoleon je imenovao Lazara Carnota za guvernera (drži se do maja).
• 26. 1. - Napoleon preuzeo komandu u Châlons-sur-Marne - juče se oprostio sa suprugom i sinom koje više neće videti.
• 27. 1. - Britansko-austrijska Opsada Dubrovnika okončana predajom Francuza (uz pomoć lokalnih ustanika^[4]) - Austrijanci ulaze sutradan i ostaju do 1918.

• 28. 1. - Nakon napuljskih, u Bolognu stižu i Nugentove austrijske jedinice. Kralj Murat stiže 1. februara.
• 29. 1. - Bitka kod Brienna je Napoleonova pobeda nad Blücherom.
• januar - Zaoštravanje u Beogradskom pašaluku: Sulejman-paša Skopljak šalje naoružane odrede po selima u teftiš ("inspekciju") da traže oružje i hajduke - pljačka i zlostavljanje; nametnut kuluk za opravku Beogradske tvrđave, povećan porez^[5].
• zima - Kuga u Hercegovini^[3]; ovo je gladna i kužna godina u mnogim balkanskim krajevima, npr. u Vlaškoj je Karadžina kuga (Ciuma lui Caragea).

Februar/Veljača

• 1. 2. - Objavljen The Corsair Lorda Byrona.
• 1. 2. - Filipinski vulkan Mayon ima svoju najrazorniju poznatu erupciju, stradalo je 1.200 ljudi - mogao je doprineti Godini bez leta 1816.
• 8. 2. - Bitka na rijeci Mincio u sjevernoj Italiji: bez jasnog pobjednika, vicekralj Eugène de Beauharnais tvrdi uspjeh.
• 10 - 15. 2. - Šestodnevna kampanja: Napoleon naneo četiri poraza Blücheru u dolini Marne, kod Champauberta, Montmiraila, Château-Thierrya i Vauchampsa.
• 11. 2. - Usprkos Kilskom sporazumu Norvežani proglašavaju samostalnost.
• 14. 2. - Wellington nastavlja ofanzivu na jugozapadu Francuske.
• 18. 2. - Bitka kod Montereaua: Napoleon porazio i Schwarzenbergove Austrijance.
• 21. 2. - Velika prevara na Londonskoj berzi - lažna vest o Napoleonovoj pogibiji.
• 24 - 26. 2. - Bolivarov Rat do smrti: u Karakasu je streljano 886 Španaca i Kanaraca.

Mart/Ožujak

• 4. 3. - General Tomašić već javlja novskoj opštini da je pripala Austriji^[3].
• 7. 3. - Bitka kod Craonna je još jedna francuska pobeda.
• 9 - 19. 3. - Chaumontski ugovor: niz sporazuma, antedatiranih na 1. mart, između Austrije, Pruske, Rusije i Britanije: od Napoleona se traži da napusti sva postrevolucionarna osvajanja. Predviđen posleratni savez, konfederacija nezavisnih nemačkih država, Holandija proširena dan. Belgijom.
• 10. 3. - Bitka kod Laona je Blücherova pobeda.
• 12. 3. - Britanski gen. William Beresford ušao u Bordo bez otpora, istog dana dolazi i Vojvoda od Angulema - početak Burbonske restauracije.

• 21. 3. - Bitka kod Arcis-sur-Aubea: Napoleon uspeva izmaći znatno brojnijim koalicionim trupama.
• 22. 3. - Ferdinand VII. se nakon šest godina u Francuskoj vraća u Španiju.
• 25. 3. - Bitka kod Fère-Champenoise je poraz maršalâ Marmonta i Mortiera od koalicionih snaga kneza Schwarzenberga
• 25. 3. - Osnovana De Nederlandsche Bank, centralna banka Nizozemske.
• 26. 3. - Bitka kod Saint-Diziera je beskorisna pobeda za Napoleona, poslednja pre abdikacije: uspešno mu je skrenuta pažnja od Pariza.
• 27. 3. - Rat iz 1812.: Bitka kod Horseshoe Benda, Andrew Jackson porazio Indijance Creek u Alabami, koji će se morati odreći dosta zemlje.
• 28. 3. - Bitka kod Valparaísa: Britanci zarobili jednu američku fregatu i šalupu ispred Čilea.
• 29. 3. - Meksički rat za nezavisnost: rojalisti povratili Oaxacu. Ustanici trpe neuspehe, pogođeni su i neslogom.
• 31. 3. - Bitka za Pariz: koalicione snage na čelu sa carem Aleksandrom I ulaze u grad.

April/Travanj

• 1. 4. - U Londonu su instalirane prve lampe plinskog uličnog osvjetljenja.
• 3. 4. - Francuski Senat zbacio Napoleona, tri dana kasnije poziva Burbone. Maršali i viši oficiri su takođe otkazali poslušnost Napoleonu.
• 6. 4. - Napoleon bezuslovno abdicira, dva dana nakon što je pokušao abdicirati u korist svog sina. Senat usvaja projekat ustavne povelje: Francuska je ponovo monarhija, na čelu sa "slobodno pozvanim" Lujem XVIII - Prva restauracija.
• 10. 4. - Bitka kod Tuluza se završila s velikim gubicima za Velingtonovu vojsku ali ulazi u grad dva dana kasnije.
• 10. 4. - Služba, ceremonija pročišćenja, i parada pobednika na pariskog Trgu Konkord, preimenovanom u Luj XVI.
• 11. 4. - Ugovor iz Fontainebleaua: Napoleon je lišen carske vlasti, kao i njegovi potomci. Data mu je Elba. Carica Marija Lujza dobija vojvodstva Parmu, Placentiju i Guastallu.
• 12. 4. - Grof od Artoa (budući Šarl X) stigao u Pariz kao privremeni zamenik brata Luja.
• 13. 4. - Napoleon prihvata Ugovor iz Fontainebleaua, nakon što se sinoć pokušao otrovati.
• 14. 4. - Za Napoleona kreirana Kneževina Ostrva Elba.
• 14. 4. - Zvanični kraj Španjolskog rata za neovisnost.
• 14. 4. - Ispad opkoljenih Francuza kod Bayonna.
• 16. 4. - Konvencija iz Schiarino-Rizzina: italijanski vicekralj Eugène i austrijski gen. von Bellegarde sklopili primirje.
• 17. 4. - Komandant španske Druge armije Francisco Javier de Elío stavlja kralju Ferdinandu na raspolaganje svoje trupe za obnovu apsolutizma
• 20. 4. - Neredi u Milanu, omrznuti ministar finansija Giuseppe Prina je linčovan. Vicekralj Beauharnais nekoliko dana kasnije odlazi u progonstvo, kod tazbine u Bavarsku.

• 20. 4. - Oproštaj Napoleona od carske garde u zamku Fontainebleau.
• 23. 4. - Grof od Artoa zaključio primirje između Francuske i saveznika.

• 24. 4. - Luj XVIII se iskrcao u Calaisu, nakon 23 godine emigracije.
• 24. 4. - Mantovska konvencija: napoleonovska Kraljevina Italija privremeno pripada Austriji - potvrđeno na Bečkom kongresu 1815. (→ Kraljevstvo Lombardija-Venecija).
• 25. 4. - Gen. Habert predao Barcelonu nakon uporne obrane.
• 25. 4. - Tokom prolaza kroz Provansu, Napoleon je izložen neprijateljskim manifestacijama.
• 28. 4. - Austrijanci u Milanu.

Maj/Svibanj

• 2. 5. - Luj XVIII "po milosti Božjoj Kralj Francuske i Navare" izdaje deklaraciju iz Saint-Ouena: ne prihvata ustav iz aprila, ali obećava novi koji će sačuvati mnoge tekovine revolucije. Sutradan stiže u Pariz.
• 3. 5. - Napoleon se sa britanskog broda HMS Undaunted iskrcao na Elbu.
• 4. 5. - Španski kralj Ferdinand VII. proglašava ništavnim sve propise Kadiskog kortesa, uključujući tzv. Kadiski ustav iz 1812. - povratak u apsolutizam, progon liberala.
• 4. 5. - Antverpen se predao koaliciji, nakon što je Luj XVIII poslao pismo Karnou.
• 5. 5. - Britanci uništili Fort Ontario u državi Njujork.
• 13. 5. - Ferdinand VII. se trijumfalno vraća u Madrid, dva dana nakon što je Kortes raspušten i uhapšeni njegovi politički protivnici. Apsolutizam traje do 1820, kada je Kadiski ustav vraćen na tri godine.
• 17. 5. - Usvojen Ustav Norveške, danski princ Kristijan Frederik izabran za kralja.
• 17. 5. - Francuska okupacija Monaka zamenjena austrijskom.
• 17. 5. - Argentinski rat za nezavisnost: španska flota potučena u bici kod Bucea, blizu Montevidea - grad je već dve godine blokiran s kopna, a sad je izgubio i morsku vezu.
• 20. 5. - Viktor Emanuel I. se vratio u Torino.
• 23. 5. - Praizvedba konačne verzije jedine Beethovenove opere Fidelio u Beču.
• 24. 5. - Trijumfalni povratak pape Pija VII. u Rim.
• 27. 5. - Maršal Davout je konačno predao Hamburg ruskom gen. Bennigsenu, po naređenju Luja XVIII.
• 29. 5. - Joséphine de Beauharnais umrla u Malmaisonu - prehladila se u šetnji sa carem Aleksandrom.
• 30. 5. - Pariski ugovor: Francuska se vraća u granice iz 1792. Britanci definitivno dobijaju Svetu Luciju i Tobago, kao i Sejšele i Mauricijus.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Iskrcavanje Švajcaraca u Port-Noir označava povratak Ženeve u Konfederaciju.
• 4. 6. - Luj XVIII daje Ustavnu povelju, zadržana neka dostignuća Revolucije.
• 10. 6. - Austrijanci zauzeli Kotor, nakon otpora crnogorske narodne vojske - kraj ujedinjene Boke i Crne Gore - u okviru Kraljevine Dalmacije pripada Habsburzima do 1918.
• jun - Karađorđe, koji je interniran u Gracu, dobio pasoš za Rusiju^[6].
• jun - Miloš Obrenović postao oborknez požeške i kragujevačke nahije (ranije samo rudničke)^[5].
• 15. 6. - Venecuelanski rat za nezavisnost: Druga bitka kod La Puerte je odlučujuća pobeda rojalista José Tomás Bovesa nad Drugom Venezuelanskom Republikom. Boves je nominalni rojalista ali zapravo vodi brutalni rasni i klasni rat protiv belaca i kolonijalnog poretka.
• 21. 6. - Osam londonskih članaka: tajna konvencija velikih sila daje Willemu I čitavo Nizozemlje.
• 23. 6. - Snage Rio de la Plate (Argentine) ušle u Montevideo.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Obnovljena Španjolska inkvizicija (ukinuta 1820, definitivno 1834).
• 5. 7. - Bitka kod Chippawe je američka pobeda u britanskoj Kanadi.
• 7. 7. - Waverley je prva proza Waltera Scotta i možda prvi istorijski roman u zapadnoj tradiciji.
• 7. 7. - Rojalisti ušli u Karakas - Bolivar se povukao na istok sa mnogim izbeglicama koji beže od Bovesa.
• 13. 7. - U Pijemont-Sardiniji osnovani karabinjeri, vojna jedinica sa policijskim dužnostima.
• 25. 7. - George Stephenson testira prvu od Killingworthskih lokomotiva, zvanu "Blucher".
• 25. 7. - Teška Bitka kod Lundy's Lanea je strateška britanska pobeda u Kanadi.
• 26. 7. - 14. 8. - Švedsko-norveški rat: Norveška se u kratkom ratu pokušava odupreti priključenju Švedskoj.

• leto - Emigranti iz Srbije šalju protu Matiju ruskom caru da traži pomoć za Srbe i prenese protivljenje za neku novu Karađorđevu ulogu u Srbiji^[7].
• leto - Skupština virovitičke županije odlučila da se selo Naukovac (danas deo Rijenaca) kod Voćina preseli u Smude, ali seljaci na čelu sa Stevanom Filipovićem se tome usprotivili^[8].

Avgust/August/Kolovoz

• 7. 8. - Papa Pio VII. bulom Sollicitudo omnium ecclesiarum obnovio Družbu Isusovu (zvanično ukinutu 1773, što nije svuda sprovedeno).
• 9. 8. - Ugovor iz Fort Jacksona je kraj Creekovskog rata: Indijanci Creek ostaju bez 93.000 kv.km zemlje u dan. centralnoj Alabami i južnoj Džordžiji.
• 13. 8. - Anglo-holandski ugovor: Holanđanima vraćeni posedi uzeti od 1803. s izuzetkom Rta dobre nade i kasnije Britanske Gvajane.
• 14. 8. - Konvencija iz Mossa je primirje i faktički mir u Švedsko-norveškom ratu: biće sprovedena personalna unija, a švedski kralj prihvata norveški ustav. Završen je poslednji švedski rat.

• 24. 8. - Rat iz 1812.: nakon dobijene bitke kod Bladensburga, Britanski vojnici zauzeli Vašington D.C. - dolazi do Paljenja Washingtona u kome su izgorele mnoge javne zgrade uključujući Belu kuću i Kapitol.
• 25. 8. - Washington D.C. pogođen tornadom i kišom koja je ugasila požare, Britanci se ubrzano povlače.

Septembar/Rujan

• 3. 9. - Pruske reforme: zakonom uvedena vojna obaveza.
• 6. 9. - José de San Martín preuzeo položaj guvernera provincije Cuyo na zapadu Argentine, gde će stvarati Vojsku Anda.
• 11. 9. - Bitka kod Plattsburgha - važna američka pobeda na jezeru Champlain.
• 13/14. 9. - Tokom Bitke za Baltimore Britanci bombarduju Fort McHenry - Francis Scott Key to posmatra i inspirisan je za pesmu The Star-Spangled Banner.
• 17. 9. - Karađorđe i vojvode sa porodicama krenuli iz Novog Sada preko Temišvara i Erdelja za Rusiju^[6].
• 18. 9. - Otvaranje Bečkog kongresa.
• 26. 9. - Hadži-Prodanova buna u požeškoj nahiji, nakon sukoba Hadži Prodanovog brata Mijaila i igumana Pajsija sa Turcima u manastiru Trnava (u Srbiji je kuga)^[9] - pored Turaka guši je i Miloš Obrenović, koji je umirio i okolinu Kragujevca, gde mu se predao Toma Vučić Perišić; Sulejman-paša Skopljak pojačava teror^[7].
• 26. 9. (14. 9. po j.k.) - U Odesi osnovana Filiki Eterija ("Društvo prijatelja"), tajno grčko udruženje za podizanje ustanaka hrišćanskih naroda na Balkanu, za nezavisnost Grčke.

Oktobar/Listopad

• 2. 10. - Čileanski rat za nezavisnost: Bitka kod Rancague, poznata i kao "katastrofa" - španski rojalisti povratili kontrolu nad Čileom.
• 12. 10. - Uspostavljena Kraljevina Hanover (do 1837. u personalnoj uniji sa UK, traje do 1866).
• 16. 10. - Londonska pivska poplava: usled pucanja ogromnih rezervoara, 1.470.000 litara piva poplavilo okolne ulice - srušeno par kuća, poginulo osam osoba.
• 26. 10. - Karađorđe i vojvode stigli u ruski besarabijski grad Hotin^[6].

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Počinje Anglo-nepalski rat ili Rat Gurki (do 1816).
• 23. 11. - Kurban bajram: Johann Ludwig Burckhardt je u Meki pod krinkom muslimana.
• 29. 11. - Prvo izdanje londonskog The Times-a štampano Koenigovom parnom presom.

Decembar/Prosinac

• 10 - 12. 12. - Opsada Bogote: kolumbijski federalisti, na čelu sa Bolivarom, odnose pobedu nad centralistima i zauzimaju grad.
• 15. 12. - Počinje Hartfordska konvencija, labudova pesma američke Federalističke partije.
• decembar - Prota Matija u Beču, pokušava da zainteresuje velike sile za srpsko pitanje^[7]; srpsku delegaciju 17. decembra primio car Franz II. koji obećava pomoć, zatim i ruska delegacija traži zaštitu hrišćana u Turskoj^[10].
• decembar - Pobuna seljaka na spahiluku grofa Isidora Jankovića (Daruvar, Pakrac, Sirač)^[11].
• 22. 12. - Mahmud ibn Muhammad je novi beg Tunisa, nakon što je ubio rođaka Osman Bega (do 1824).
• 24. 12. - Potpisan Ghentski ugovor kojim se Rat iz 1812. okončava statusom kvo. Vest sporo putuje pa rat traje do februara.
• 29. 12. (17. 12. po j.k.) - Đakon Avakum ubijen u Beogradu i nabijen na kolac^[7], kao i iguman Pajsije; u Beogradu je pogubljeno oko 300 ljudi^[12].

Kroz godinu

• Vuk Karadžić: objavljeni Mala prostonarodna slovenoserbska pjesnarica i prva gramatika srpskog narodnog jezika Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana, čime započinje njegova borba za narodni jezik; Vuk zapisuje narodne pesme u Šišatovcu (?).
• Izdat prvi deo Vidakovićevog romana "Ljubomir u Jelisijumu".
• Smail-aga Čengić muselim u Gackom.
• Crna Gora: turska vojska ulazila u Pivu, manji sukob i prema skadarskoj strani^[13].
• Bunili se Bošnjaci u Sarajevu i Mostaru^[14].
• Ugušen pokret mostarskog ajana Ali-age Dadića protiv bosanskog vezira, u Mostaru pogubljeno 17 pravoslavaca, 9 katolika i 13 muslimana^[15].
• Vidinski pašaluk vraćen pod osmansku kontrolu nakon smrti naslednika Osmana Pazvanoglua^[16].
• Dovršena veća crkva u manastiru Reževići.
• Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj Eustahije Arsić^[17].
• Nauka i tehnika:
  • Eli Terry u Connecticutu počinje proizvodnju drvenih satova, što se pominje kao prva masovna proizvodnja sa izmenjivim delovima.
  • Opisane Fraunhoferove linije.
  • Laplacov Essai philosophique sur les probabilités o teoriji vjerojatnosti u kome je izložen "Laplasov demon", prva artikulacija naučnog determinizma.

Karte

• 
  "Evropska Turska i Ugarska" (.tiff, 94.6MB)
• 
  Thomsonova mapa Balkana

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1814.

• 1. 1. - Hong Xiuquan, lider Tajpinške pobune († 1864)
• 1. 1. - Stjepan Ilijašević, pedagog i pjesnik († 1903)
• 9. 3. - Taras Ševčenko, pesnik († 1861)
• 17. 4. - Josif Pančić, botaničar, prvi predsednik srpske akademije († 1888)
• 4. 5. - Metel Ožegović, hrvatski političar († 1890)
• 30. 5. - Mihail Bakunjin, anarhista († 1876)
• 19. 7. - Samuel Colt, američki izumitelj († 1862)
• 10. 8. - Henri Nestlé, osnivač kompanije († 1890)
• 11. 8. - Ivan Mažuranić, pjesnik i političar († 1890)
• 13. 8. - Anders Jonas Ångström, fizičar († 1874)
• 15. 10. - Mihail Ljermontov, književnik († 1841)
• 6. 11. - Adolphe Sax, pronalazač saksofona († 1894)
• 14. 11. - Janko Šafarik, istoričar i filolog († 1876)
• ? - Muhamed Hadžijamaković, muslimanski lider u Bosni († 1878)
• ? - Konstantin Pejčić, lekar († 1888)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1814.

• 27. 1. - Philip Astley, promoter cirkusa (* 1742)
• 27. 1. - Johann Gottlieb Fichte, njemački filozof (* 1762)
• 26. 3. - Joseph-Ignace Guillotin, pronalazač (* 1738)
• 31. 3. - Džono Rastić, pjesnik (* 1755)
• 15. 4. - Petar Bašić, pisac i prevoditelj (* 1751)
• 5. 5. - Abdullah I Al-Sabah, vladar Kuvajta (* 1740)
• 29. 5. - Joséphine de Beauharnais, francuska carica (* 1763)
• 3. 6. - Teodor Janković-Mirijevski, filozof pedagog (* 1741)
• 19. 7. - Matthew Flinders, moreplovac i istraživač (* 1774)
• 9. 8. - Antin Angelovič, unijatski mitropolit Lvova (* 1756)
• 21. 8. - Benjamin Thompson, fizičar i pronalazač (* 1753)
• 8. 9. - Maria Carolina d'Asburgo-Lorena, de fakto vladarka Napulja i Sicilije (* 1752)
• 2. 12. - Markiz de Sade, pisac libertin (* 1740)
• 9. 12. - Joseph Bramah, pronalazač (* 1748)
• 29. 12. - Sveti đakon Avakum,
• 29. 12. - Sveštenomučenik iguman Pajsije
• ? - Isaac Fresco Romano (Tanburi Isak), osmanski kompozitor (* 1745)
• ? - Saud bin Abdul-Aziz bin Muhammad bin Saud, vladar prve Saudijske države

Reference

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (5-1)
  • Peta knjiga drugi tom (5-2)