Zbornik Aristotelovih spisa, sačuvan pod nazivom Corpus Aristotelicum, zasniva se na izdanju Aristotelovih spisa što ga je priredno peripatetičar Andronik Rođanin u Ciceronovo doba.[1]
Pored sačuvanih spisa u tome zborniku bilo je i drugih Aristotelovih spisa, ali su oni izgubljeni. Za njih znamo iz navoda docnijih pisaca, koji se osnivaju na Andronikov rad, jer je on sastavio i potpun popis spisa Aristotelovih i Teofrastovih. Ti popisi jesu:
- 1/ popis sačuvan u Diogena Laerćanina V 21—27;
- 2/ popis menagijski, koji se osniva na Hesihiju, a zove se menagijski po njegovu prvom izdavaču Menagiju;
- 3/ popis peripatetičara Ptolemeja, koji je izgubljen, ali za njega znamo otud što su ga oskudno dala dva arapska pisca iz HŠ veka: Ibn el-Kifti i Ibn-Abi Oseibiam.
Sva tri popisa nalaze se u Aristotelovu zborniku Berlinske akademije (vol. V, pg. 1463 ss, 1466 ss, 1469 ss).
Aristotel je već rano prevođen na sirski, arapski i latinski jezik.
Podela Aristotelovih spisa
- Docniji peripatetičari delili su Aristotelove spise u tri vrste.
- Jedno su eksoterički spisi (λόγοι κοινοί, εξωτερικοί, έκδεδομένοι, διάλογοι). Pod njima se razumevaju spisi određeni za širi krug čitalaca, tj. popularni spisi.
Eudem ili Ο duši, gde pisac kao Platon u Fedonu dokazuje besmrtnost duše,
Ο Filosofiji u tri knj., gde se već pojavljuje kritika Platonova učenja ο idejama,
Ο pravednosti u četiri knj.
Opomene (Προτρεπτικές), filosofsko-parenetička poslanica kiparskom kralju Temisonu (Stob. 95.21). Od tih i ostalih eksoteričkih spisa sačuvani su samo odlomci.
- Drugo su hipomnematički i sinagogički spisi. tj. beleške i kritički izvodi iz naučnih spisa (υπομνήματα) i različne zbirke u kojima je bilo sabrano prirodnjačko, književno-istorijsko, političko—istorijsko, antikvarno i drugo gradivo (συναγωγοι, συντάγματα) za naučno proučavanje i za organizovanje nauke.
- Ο dobru.
- Ο idejama.
- Ο Pitagorovcima.
- Ο Arhitinoj filosofiji.
- Protiv učenja Ksenofanova,
- Protiv učenja Melisova,
- Pitanja iz Demokritovih spisa,
- Ο Speusipovoj i Ksenokratovoj filosofiji.
- Izvodi iz Platonovih Zakona u tri knj.
- Izvodi iz Države u 2 knj.,
- Izvod iz Timeja i Arhitinih spisa itd.
U sinagogičke spise spadaju, na primer.
- Anatomski opisi sa slikama u sedam knjiga,
- Zbornik retorskih teorija u dve knj..
- Retorski primeri,
- Didaskalije, tj. zbornik zapisnika ο pozorišnim prikazivanjima.
- Običaji varvarski,
- Pravni sporovi helenskih gradova,
- Oliipijski pobednici.
- Pitijski pobednici itd.
Jedan od najvećih zbornika bio je Državni ustavi u sto pedeset i osam knjiga, od kojih je u svakoj bio prikazan ustav jedne države. I od ovih spisa sačuvani su samo odlomci. Kakav je bio naučni aparat poslelnjeg zbornkka pokazuje nam knjiga Atinski ustav, koja je gotovo cela nađena god. 1890. u jednom egipatskom grobu u rukopisu iz I veka posle Hr.
- Treće su esoterički spisi (ακροάσεις, λόγοι ακροαματικοί, εσωτερικοί) i pod njima se razumevaju spisi određeni za uži krug slušalaca, tj. učiteljski spisi. Najveći broj tih spisa sačuvan je.
Sačuvani esoterički spisi mogu se podeliti na ove skupine:
I. Logički spisi, koji su docnije dobili ime Organon ("Οργανον), tj. Oruđe, jer je Aristotel smatrao logiku kao oruđe za filosofske studije. Ovamo spadaju:
- 1/ Kategorije (Κατηγορίαι, Categoriae), u dve knjige, tj. učenje ο deset najopštijih predikata bića;
- 2/ Ο tumačenju (Περί έρμενείας, De interpretatione), tj. ο delovima i vrstama rečenica;
- 3/ Analitika prva ('Αναλυτικά πρότερα, Analytica priora), u dve knjige, tj. ο zaključivanju (silogizmu);
- 4/ Analitika druga ('Αναλυτικά ύστερα, Analytica posteriora), takođe u dve knjige, a raspravlja ο dokazu i definiciji;
- 5/ Topika (Τοπικά, Topica) u osam knjiga, a raspravlja ο dijalektičkom zaključivanju na osnovu verovatnih premisa;
- 6/ Ο varljivim dokazima (Pερι σοφιστικών ελέγχων, De sophisticis redargutionibus), tj. o zaključku kojega je poslednja izreka varljiva, ali na osnovu pređašnjih izreka ima privid istinitosti.
II. Prirodnjački (fizikalni, astronomski, biološki, zoološki, botanički, meteorološki, psihološki) i matematički spisi.
Najvažniji od tih spisa je veliko delo Fizika (Φυσική άκρόασις, Physica) u osam knjiga, jedno od najsistematičnijih dela u celokupnoj istoriji filosofije
- Ο nebu (Περί ούρανοϋ, De caelo) u četiri knjige. Ovaj spis sadrži Aristotelovu astronomiju.
- Ο postajanju i prestajanju (Περί γενέσεως καί φθοράς, De generatione et corruptione) u dve knjige. Pored opštih izvođenja ο promeni ovaj spis sadrži i ono što bi se moglo nazvati Aristotelovom hemijom.
- Meteorologija (Τα μετεωρολογικά) u četiri knjige, spis ο kometama, Kumovoj slami, vetrovima, ο morskim pojavama i zemljotresu. Četvrta knjiga je samostalna, a raspravlja ο suprotnosti toplog i hladnog, suvog i vlažnog.
- Ο svemiru (Περί κόσμου), nije Aristotelov, nego je iz vremena posle Posidonija (stoičara iz I veka do n. e.).
- Zoologija (Περί τά ζώα ίστορίαι, Historia animalium) u deset knjiga, uporedna anatomija i fiziologija. Ovo delo dopunjuju ovi manji spisi:
- Ο delovima životinja (Περί ζώων μορίων, De partibus animalium) u četiri knjige;
- Ο rađanju životinja (Περί ζώων γενέσεως, De generatione animalium) u pet knjiga;
- Ο hodu životinja (Περί ζώων πορείας, De incessu animalium);
- Ο kretanju životinja (Περί ζώων κινήσεως), ali se misli da ovaj spis nije autentičan.
- Ο biljkama (Περί φυτών) u dve knjige, ali ono nije autentično. Aristotelov spis ο istom predmetu nije sačuvan.
- Ο duši (Περί ψυχής) u tri knjige. Ovaj spis sadrži Aristotelovu psihologiju. Uz ovo glavno psihološko delo nadovezuju se različne kraće rasprave, kojima je docnije dan zajednički naslov.
- Parva naturalia: Ο osećanju i onom što se oseća (Περί αΐσθήσεως καί αισθητών), **Ο pamćenju i sećanju (Περί μνήμης καί άναμνήσεως),
- Ο snu i bdenju (Περί ΰπνου καί έγρηγορήσεως),
- Ο životu i smrti (Περί ζωής καί θανάτου) itd.
- Spisi ο fizionomiji (Φυσιογνωμικά) i Ο bojama (Περί χρωμάτων) nisu autentični, kao ni spis Ο čudnovatim vestima (Περί θαυμάσιων ακουσμάτων).
- Zbornik Pitanja (Προβλήματα), koji broji trideset i osam odseka, predstavlja konglomerat različnih prirodnjačkih, matematičkih, muzičkih i književnih tema; u njemu zacelo ima Aristotelove građe, ali ona se ne može više izdvojiti.
- Da je Aristotel napisao spis Pitanja, koji je dobio ime po tome što su u njemu postavljena i rešavana pitanja, vidi se otud što se na njega poziva.
- Spis Mehanika (Μηχανικά) sadržava specijalnu vrstu pitanja.
- Ο nedeljivim crtama (Περί ατόμων γραμμών) sadržava kritiku tzv. diskretne geometrije Aristotelova vremena, ali po svoj prilici nije autentičan.
III. Metafizički spis je jedan jedini u četrnaest knjiga. Po mestu u Andronikovu zborniku on se zove Τα μετά τα φισικα.
IV. Etički, politički i ekonomski spisi. Ovamo spadaju:
- 1/ Etika Nikomahova ('Ηθικά Νικομάχεια) u deset knjiga, koja se tako zove po izdavaču Nikomahu, sinu Aristotelovu. Ovo je glavno delo Aristotelovo iz poslednje, realističke, periode njegova rada i, u isti mah, prva sasvim očuvana helenska studija iz oblasti etike.
- 2/ Etika Eudemova ('Ηθικά Εύδήμεια) u sedam knjiga, koja se tako zove po Eudemu, učeniku Aristotelovu, koji je to delo izdao.
- 3/ Etika velika (Ήθικά μεγάλα) u dve knjige, koju je tako nazvao Albert Veliki, non ideo quod scnptura plus contineat, sed quia dc pluribus tractat. Ovaj spis je samo izvod iz prva dva dela
Spis Ο vrlinama i nevaljalstvima (Περί αρετών και κακιών) nije Aristotelov.
- 4) Politika (Πολιτικά) u osam knjiga, glavni politički spis Aristotelov, ali nije dovršen.
- Spis Ο ekonomici (Οικονομικά) u dve knjige nije autentičan.
V. Estetički spisi. Ovamo spadaju:
- 1/ Retorika ('Ρητορικά) u tri knjige. To je u stvari filosofija besedništva.
- 2/ Ο pesničkoj umetnosti (Περί ποιητικής) u dve knjige, od kojih je sačuvana samo prva, ali u osakaćenom obliku i s pokvarenim tekstom, a raspravlja ο tragediji, manje obimno ο epopeji, a ο komediji samo uzgred. Svojim učenjem ο tragediji ovaj spis je izvršio velik uticaj na ceo potonji razvitak estetike.
Pored već navedenih pesničkih stvari, i to Elegije Eudemu, epigrama za Hermijinu statuu i Himne Hermiji, još je od Aristotela sačuvano šest pisama.
Sudbina Aristotelovih spisa
Po Strabonu (III 608) i Plutarhu (Sulla 26), sudbina Aristotelovih spisa bila je ovakva.
Posle Aristotelove smrti oni su zajedno s njegovom bibliotekom pripali Teofrastu, a posle smrti ovoga njegovu učeniku Neleju, Koriskovu sinu, koji ih je ostavio svojim srodnicima u Skepsidi. Ovi su ih, od straha da ih ne otmu Atalovići, čiji su oni bili podanici, i koji su kupili knjige za svoju biblioteku, sakrili u neki podrum gde su stradali od memle i moljaca. Najzad su ih za skupe novce prodali Apelikontu Tejaninu, a ovaj ih doneo u Atinu, dao prepisati ispunivši praznine na pogrešan način, i tako ih izdao.
Iz Atine odneo je Aristotelove rukopise u Rim Sula, i tu ih je uredio gramatičar Tiranion, a onda ih publikovao Andronik Rođanin, kome su oni služili kao osnova za njegov katalog Aristotelovih spisa.
Da je Teofrast svoju biblioteku zaveštao Neleju, za to znamo iz njegova testamenta (D. L. V 52), i otuda Strabonova i Plutarhova vest ο sudbini Aristotelovih rukopisa može biti istinita. Ali, ako je u Strabona reč ο Aristotelovim rukopisima kao jedinim primercima, onda to ne može biti istinito, jer s druge strane saznajemo da su u III i II veku ne samo peripatetičarima nego i njihovim protivnicima, stoičarima, najznatnija esoterička Aristotelova dela bila poznata. Zato je istini priličnija verzija druga (Athen. I 3 AV), po kojoj je Ptolemej Filadelf, osnivač Aleksandrijske biblioteke, otkupio od Neleja sve spise koji su ostali posle Aristotelove smrti.
Tako bi izvor pomenutim katalozima Aristotelovih spisa bio Hermip, aleksandrijski peripatetičar, koji je u katalog tih spisa uneo one koji su se nalazili u aleksandrijskoj knjižnici.