Ovo je članak o godini 1656.

**1656. po kalendarima**
Gregorijanski	1656. (MDCLVI)
Ab urbe condita	2409.
Islamski	1066–1067.
Iranski	1034–1035.
Hebrejski	5416–5417.
Bizantski	7164–7165.
Koptski	1372–1373.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1711–1712.
• Shaka Samvat	1578–1579.
• Kali Yuga	4757–4758.
Kineski
• Kontinualno	4292–4293.
• 60 godina	Yang Vatra Majmun (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11656.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

zima 1655/56 -
- Novi bosanski namesnik Topal Mehmed-paša.
- Janko Mitrović i Filip Smiljanić sa zadarskim uskocima oplenili Cetinsku krajinu i zarobili 40 Turaka, na povratku došlo do tuče sa mletačkim vojnicima u kojoj gine Smiljanić a Mitrović preuzima četu (odn. Smoljan Smiljanić-Mihaljević ujakovu konjicu)^[1].
siječanj - Pobunjeni sisački kaptolski kmetovi se privremeno sporazumeli sa Kaptolom^[2].
17. 1. - Drugi severni rat: Königsberškim ugovorom vladar Brandenburg-Pruske Friedrich Wilhelm postaje švedski vazal umesto poljskog (do novembra).
februar - Novski prvaci uputili u Sarajevo grupu seljaka da se žale na Dubrovčane u vezi hajdučkih napada^[3].
februar - Hajduci pljačkaju sela u Hercegovini, pristavši brodovima u Rijeci dubrovačkoj; takođe se prelazi i preko Župe a pljačka se i dubrovačka imovina^[4].
26. 2. - 4. 3. - Platanski incident (Çınar Incident) - vojnici u Carigradu se pobunili zbog isplate u devalviranom novcu, povešali okrivljene na veliki platan.

1. 4. - Lavovski zavet: poljski kralj Jan II Kazimir okrunio Gospu Częstochowsku za kraljicu Poljske, koja je većim dijelom pod ruskom i švedskom okupacijom ("Potop").
7. 4. - Bitka kod Warke je prva poljska pobeda na otvorenom bojištu od početka švedske invazije.
28. 4. - Holandski brod Vergulde Draeck potonuo pored zapadne Australije sa 118 od 193 člana posade.
2. 5. - U požaru stradalo sedam osmina Aachena.
17. 5. - Francesco Cornaro izabran za mletačkog dužda, umro već 5. lipnja.
17. 5. - Rusija objavljuje rat Švedskoj - dejstva počinju u julu, ruski cilj je povratak na Baltik.

9. 6. - Hrvatski sabor se usprotivio kralju jer je ovaj poručio "Vlasima" da će se Hrvatskoj pripojiti samo oni koje je 1631. odvojio arhimandrit Maksim Petrović (a što je protivno zaključku sa prošlogodišnjeg ugarskog sabora)^[2].
13. 6. - U Cromwellovoj Engleskoj ukinuta zabrana stanovanja Jevreja iz 1290.
15. 6. - Bertuccio Valiero je novi mletački dužd (do 1658).
26. 6. - Kandijski rat: Treća Dardanelska bitka je velika pobeda Mlečana i Malteških vitezova nad Turcima, uprkos pogibiji komandanta Marcella. Najgori turski poraz na moru od Lepanta^[5].

1. 7. - Poljsko-litvanske snage povratile Varšavu od Šveđana ali je gube već krajem meseca.
8. 7. - Providur Barbaro Badoer uzeo Tenedos Turcima^[6].
jul - Sarajevski paša kreće na novske odmetnike (naročito Omer-aga Begzadić i Alaga Šabanović), ali iz Nevesinja skreće za Mostar i Livno^[7].
16. 7. - Franko-španski rat (1635-59): Bitka kod Valenciennesa je poraz Francuza u Španskoj Nizozemskoj.
27. 7. - Baruch de Spinoza izopšten iz amsterdamske jevrejske zajednice.
28 - 30. 7. - Bitka kod Varšave je švedsko-brandenburška pobeda.
4. 8. - Zbor morlačkih harambaša na čelu sa Jankom Mitrovićem u Biljanima povodom mletačkog imenovanja Frana Posedarskog za "pukovnika ninskih seljaka" - odbacuje se svaki pokušaj da se "postavljaju pukovnici nad njihovom nacijom"^[1].
20. 8. - Badoer zauzeo i Lemnos.
27. 8. - Nizozemska Zlatna Obala: sklopljen Ugovor iz Butrea sa narodom Ahanta (traje do 1872).
avgust-septembar - Uskoci u dva navrata upadaju u okolinu Knina, Turci odgovaraju pljačkanjem okoline Šibenika^[1].
avgust - oktobar - Neuspešna ruska opsada švedske Rige.

5. 9. - Ibrahim-paša požeški i Mustaj-beg bihaćki krenuli u robljenje Hrvatske - stići će do Križanić-tornja blizu Karlovca gdje ih je potukao knez Juraj Frankopan^[2].
14. 9. - Mehmed-paša Ćuprilić postaje veliki vezir s velikim ovlašćenjima, prvi iz uticajne porodice Ćuprilića (Köprülü) - oporavak Osmanskog carstva. Ali, u ovom trenutku u prestonici je anarhija usled mletačke blokade Moreuza. Sultan Mehmed IV se seli u Jedrene gde se posvećuje lovu^[8].

8. 10. - Bitka kod Prostkena: poljsko-litvansko-tatarska pobeda nad švedskim i brandenburškim snagama u Pruskoj.

3. 11. - Primirje iz Vilne između Rusa i Poljaka protiv Šveđana.
6. 11. - Afonso VI Pobednički je novi kralj Portugala (do 1683).
20. 11. - Ugovor iz Labiaua: švedski kralj Karl X Gustav daje puni suverenitet Brandenburg-Pruskoj u zamenu za nastavak vojne pomoći.
1. 12. - Poljski kralj sklopio savez sa carem Ferdinandom III.
6. 12. - Radnotski ugovor predviđa podelu Poljske-Litvanije između Švedske, Brandenburga, Ukrajine i Erdelja.
decembar? - Christiaan Huygens napravio prototip sata sa klatnom.

Sava II Branković je erdeljski mitropolit (do 1680).
Petar Bogdani je skadarski biskup i administrator barske nadbiskupije.
"Nestalo" davanja danka u krvi^[9].
"Elegia" Frana Krste Frankopana.
U Lepoglavi otvorena filozofska škola (do 1677).
Velázquezova slika Las Meninas.
Holanđani nakon teške opsade uzeli Portugalcima Colombo na Sri Lanci.
1656-57 - Blaise Pascal piše Lettres provinciales u korist jansenizma, protiv jezuita.
Reforme patrijarha Nikona: na Moskovskom saboru anatemisani oni koji se krste sa dva prsta.
Osnovan Harkov.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1656.

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1656.

Rudolf Horvat, Ban Nikola Zrinski mladji (hr Wikisource)
Kenneth Meyer Setton. Venice, Austria, and the Turks in the Seventeenth Century. American Philosophical Society; 1991. ISBN 978-0-87169-192-7.
Geoffrey Treasure. The Making of Modern Europe, 1648–1780. Routledge; 16 December 2003. ISBN 978-1-134-41766-7.
Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5

1656 na Wikimedijinoj ostavi

Kategorija