Godina 1613 (MDCXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u petak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Događaji

• zima 1612/13 - Uskoci ponovo haraju, opljačkali tri turska sela naspram Novigrada, napadaju mletačku Istru, preko dubrovačke teritorije napali Trebinje, na povratku ih kod Sućuraja na Hvaru presreli Mlečani i ubili 60 uskoka sa harambašom Nikolom Hreljanovićem a uskoci ubili kapetana Stefana Venijera^[1].
• 11. 1. - Radnici u Dauphinéu otkrili ogroman kostur, možda mastodonta, uvereni da se radi o legendarnom kralju Teutobochusu.
• 20. 1. - Kalmarski rat između Danske-Norveške i Švedske okončan Knäredskim mirom uz posredovanje englesko-škotskog kralja Jamesa I.
• 10. 2. - Bečki sporazum Venecije i Habsburga: car i nadvojvoda obećavaju da Senjani neće više ometati plovidbu i napadati Mlečane i da će u Senj dovesti nemački garnizon^[2].
• 14. 2. - Engleska princeza Elizabeth Stuart se udala za Friedricha V. Palatinatskog - njeni potomci će od 1714 biti na britanskom prestolu.
• 24. 2. - Ugarski sabor: 38. članak poziva kralja da postavi bana Erdedija u Hrvatskoj, 39. da Vlasi postanu kmetovi vlastele na čijim se posjedima nalaze (njemački kapetani ometaju ovaj članak, general Trautmansdorf tvrdi 13. 8. da su se Vlasi doselili na 70-80 godina puste zemlje)^[3].
• 3. 3. (21. 2. po j.k.) - Rusko Vreme nevolja (Смутное время) okončano posle 15 godina izborom Mihajla Romanova za cara (vl. do 1645) - početak dinastije Romanov (do 1917).
• 24. 3. - Poruka zagrebačkog biskupa Domitrovića srpskim starešinama okupljenim u Marči: Srbi krajišnici se imaju potčiniti biskupu kao vlasniku zemlje - starešine to odbijaju, da se ne bi "zamerili" nadvojvodi Ferdinandu i štajerskoj gospodi^[4].
• 27. 3. - Sin Nicholasa Guya je prvo englesko dete rođeno u Kanadi.
• 29. 3. - Samuel de Champlain je prvi nezvanični guverner Nove Francuske u Severnoj Americi.
• 13. 4. - Samuel Argall zarobio Pocahontas kako bi je razmenio za engleske zarobljenike; tokom leta ona prelazi u hrišćanstvo.
• 20. 4. - Holanđanin Apollonius Schotte zauzeo portugalsko ostrvo Solor (Mali sundski otoci), kasnije tokom godine osvaja i nekoliko baza na Timoru.
• 29. 5. - Jaka oluja izaziva poplavu u Tiringiji u kojoj strada 2.261 osoba.
• 29. 6. - Šekspirov Globe Theatre izgoreo u požaru.
• 11. 7. - Krunisan ruski car Mihajlo I.
• 29. 8. - Sicilijanci pod aragonskom krunom porazili tursku trgovačku flotu (en Wiki).
• 10. 10. - Zbor Srba u Ivaniću, u pismu gen. Trautmansdorfu odbacuju vlast zagrebačkog biskupa, priznaju samo cara, inače će se odseliti^[5].
• 13. 10. - Gabrijel Betlen uz tursku pomoć izabran za kneza Erdelja.
• 14. 10. - Turci u Carigradu ubili srpskog patrijarha Jovana Kantula^[6][7].
• 27. 10. - Ubijen Gabrijel Batori, bivši knez Erdelja.

Tokom/tijekom godine

• Sukob skadarskog sandžakbega sa Crnogorcima jer im želi silom naplatiti harač, protivno povlasticama i zapovijedima Arslan-paše (koji je u pohodu protiv Brđana i Klimenata); sandžakbegu navodno pomagao knez Vujo Rajčev; kada je Arslan-paša izrazio želju posetiti Crnu Goru, ovi ga ljubazno odbijaju jer je za tako nešto potrebna sultanova naredba^[8].
• General Trautmansdorf dva puta molio nadvojvodu Ferdinanda da posreduje kod cara Matije kako bi slavonski staleži ostavili Srbe na miru, inače će se pobuniti. Takođe u ovo doba, srpski prvaci se žale i na biskupa Domitrovića koji preti silom u naplati crkvene desetine^[4].
• Turci upadali u Slavoniju^[9] a turska bihaćka vojska napadala Srbe krajišnike u užoj Hrvatskoj^[10] (u Modruši, plene im stoku^[11]).
• 1612/13 - Bartol Kašić u misiji po Bosni, Srbiji i istočnoj Slavoniji.
• Osnovana isusovačka gimnazija u Beogradu (samo do 1614)^[12].
• Juraj Baraković napisao Vilu Slovinku.
• Pištole i evanđelja Ivana Bandulavića.
• Sastanak u Kučima, pripreme za ustanak protiv Turaka na inicijativu patrijarha Jovana^[13].
• Pobunio se Fakhr-al-Din II (Fahredin Manoglu), druski emir u Libanu (traje do 1635).
• približno - John Rolfe prvi put izvozi duvan iz Virdžinije.
• Osnovan Nacionalni univerzitet u Kordobi, najstariji u Argentini i jedan od najstarijih u Amerikama.
• Novelas ejemplares Miguela de Cervantesa.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1613.

• 6. 3. - Stjepan Gradić, filozof († 1683)
• 12. 3. - André Le Nôtre, pejzažni arhitekta († 1700)
• 12. 9. - Šimun Divnić, biskup Nina i Feltrea († 1662)
• 15. 9. - François de La Rochefoucauld, pisac († 1680)
• Janko Mitrović, vojskovođa († 1659)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1613.

• 11. 3. - Ivan II. Drašković, bivši hrvatski ban (* ca. 1550)
• 27. 3. - Sigismund Báthory, bivši erdeljski knez (* 1572)
• Ivan Susanjin, ruski junak
• Dinko Zlatarić, pjesnik (* 1558)

Reference

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5
• Rudolf Horvat, Drugo banovanje Tome Erdeda (hr Wikisource)

Vanjski linkovi

1613 na Wikimedijinoj ostavi