Kvasci su eukariotski mikroorganizmi koji su svrstani u carstvo gljiva, s oko 1500 vrsta koje su trenutačno opisane; oni dominiraju u gljivičnoj različitosti oceana. Većina ih se razmnožava aseksualno, tj. pupanjem, iako postoji i nekolicina koji se razmnožavanju binarnom diobom. Kvasci su jednostanični organizmi, iako neke vrste skupa s kvascima mogu postati višestaničnim organizmima stvaranjem niza povezanih pupnih stanica. Veličina kvasaca može uvelike varirati, jer njihova veličina ovisi o vrsti, no u prosječnim mjerenjima bili su veliki od 3 do 4 µm u promjeru, iako neki kvasci mogu doseći preko 40 µm.
Koriste se za proizvodnju kruha, piva, vina, žestokih alkoholnih pića i goriva na bazi etanola.[1]
Da bi se stanice kvasca razmnožavale i rasle, potrebna im je energija koju dobivaju iz različitih šećera. Kvasci fermentiraju šećere u procesu zvanom alkoholna fermentacija čiji su krajnji produkti ugljični dioksid i alkohol etanol koje stanice kvasca otpuštaju u okolnu tekućinu. Na taj se način proizvode mnoga alkoholna pića iz brašna koja sadrže škrob.
