Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан.Претражи Google: "ССЛ" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTORПретражи Google: "SSL" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Secure Socket Layer (SSL) je предоминантни сигурносни протокол комуникација на интернету, посебно у случају услуга веба које се односе на електронску трговину и електронско банкарство.

Већина веб-сервера и читача веба подржава SSL као де факто стандард за безбједне комуникације између клијента и сервера. Овај протокол обезбјеђује point-to-point конекције које омогућавају приватну и ненарушавајућу размјену порука између двије аутентициране стране.

У референтном моделу ISO/OSI, SSL се налази на слоју сесије, између преносног и слоја апликације. Када је у питању породица протокола интернета то је онда између протокола TCP/IP и протокола апликације као што су HTTP, FTP, Telnet, итд. SSL не нуди никакав унутрашњи механизам синхронизације; ослања се на линк података слој испод.

Историја

[уреди | уреди извор]

Нетскејп је развио прву спецификацију SSL-а 1994, али је јавно објављена наредна верзија SSLv2. када је у питању криптографија јавног кључа, SSL се базира на енкрипцији RSA и сертификатима који су у складу са стандардом X.509.

SSLv3 се појавила 1996, додајући криптографске методе као што су Дифи-Хелманово слагање око кључа, подршку за токин кључ Fortezza и схему стандарда за дигиталне потписе.

Види још

[уреди | уреди извор]